ХОРОСКОП

Гобље у Поточићу

(....)

Рак

Све што радите, враћате се да поправите. Изазовни аспекти указују на то да вас очекују стресови, нарочито уколико очекујете брзе резултате свега што урадите. Реакција околине на ваш труд је неадекватна, не очекујте оцену јер ће бити неповољна.

    Пријатељ(и) , тзв., који "брину" о мени, послали су ми  смс поруке, чији је садржај исти. Занимљиви су "ликови", ти писци "новинских хороскопских"  "увида". Ја знам све то што они мисле да знају, али и више од тога: не шаљу ми звезде стресове, већ "амбициозни људи  залутали у времену" (властодршци, пришипетље, уметници и чанколизи, књижевници и фарисеји, ако више волите). 

    Сигурно да међу тим тзв. "пријатељима" има ситних душа и хуља, фантастичних камелеона, али нису они криви, што су "добили на значају" последње две-три године, већ онај неки други Ја, нека врста Буридановог магарца...

     Буриданов магарац је - ако не лаже једна забелешка из новембра 1973. - живот, срећу, љубав - љубав према људима, љубав према једној жени, љубав према родитељима* и браћи - све је то једне јесени погазио не размишљајући дубље о будућности и семе овог је посејао у својој души. Семе је проклијало, никло, порасло, преобразило се у биљку, биљку која је процветала, из прелепог и отровног цвета развио се леп, али много опасан и отрован, жалобан плод...
     Тако је било могуће, изгледа, да се појави сасвим солидна основа, плодно тле за појаву те опасне сорте назови-пријатеља.

Тамњаника? Да, никла из корења једног старог винограда испод гробља у Потоћићу и узверала се на врх једног оближњег високог дрвета. Какав призор, каква архитектура набујале тамњанике)

      Оно што ми се код наших сународника (Срба) не допада (и уопште код људи на Балкану), то је - тешко им је да превале да је неко бољи, вреднији, можда и племенитији од њих. Било би добро, свакако, мада апсурдно, када би се установило неко - макар и неписано - правило, да се књижевном критиком могу бавити  само такви људи, који имају снаге да признају другом, да је бољи од њих. Трбало би, дакле, на сваки могући начин, онемогућити  хуље - специјализоване плаћенике мајсторе хвалидбених клишеа, секташе, критичаре "заражене"  "политичким сифилисом 20. века". ...........
      Што је дубље срозавање свега, па и друштва, то и књижевна критика завршава у једном свом анималном ушћу званом септичка јама....
     (....)
      
       

Брали смо цвеће који стотинак метара испод гробља у Поточићу крај нашег имања у сам, залазак сунца, трагајући за неким цветовима који нам могу  помоћи против најезде малих ситних и алавих кућних мрава...

   

Детаљ: Тзв. Велика магаза, ноћу

______________

Кућа Лукића, ноћу

   

      = извор: из мојих необјављених забелешки (лето 2018)
        * Синоћ је наша вечерња шетња имала уобичајени круг - пут према Гробљу у Потоћићу, крај ујакове куће, преко Рудина. Свећа коју сам припалио на мајчином гробу одмах се угасила; на свежем очевом гробу дуже је горела... Трава је испред гробова порасла скоро до појаса, мувар. Порасла је за неколико дана, у време необјављеног климатског рата Балкану и Србији и таквих пљускова каквих не памтим... Све је порасло за неколико дана, не само мувар и младар Руја него и вреже купина, понека лоза које су вероватно посејале птице...
      Живот на селу ме, последњих година, чува од разних социјалних и котеријашких инфекција, - хвала Богу...
     Продуктивније је, зар не, бавити се скупљањем биља, гајењем винове лозе, изградњом салаша, Култа, кошењем, него се заносити замлаћивањима, булажњењима, и моралним стрмоглављивањем и шизофреним славољубљем и наметањем по сваку цену лажне слике савремене српске књижевности, поезије, романа, књижевне критике, ( наметача: малих, шугавих, провинцијалних, јефтино купљених, двоструких и троструких индивидуума...мирођија у свакој чорби...)