ДУГА - Заштитни знак "Заветина"

 Аутентичне слике и легенде

Од Капије Звижда до Гамзиграда,Felix Romuliane, од Стржевице до Bandere Superior, Витовнице и цркве Св. Ђорђа, и Наших паљевинских Кругова...

 

 

 

 

* *

 

* *

 Дивље патке на језеру крај града шведске краљице Урлике које смо свакодневно хранили и долазили ту само због њих, а оне нам прилазиле у највећу могућу близину... - Пред повратак у Ср. Да смо знали шта нас чека, да ли бисмо журили тако према Балкану?  (Питање које се поново и поново намеће средином пролећа 2021.)

* *

 Чуваркућа нас је, чекала, упорна и дуговечна, као и имање на Капији Звижда. Али и зао развој догађаја. П(л)андемија, нам је упропастила одушевљење и планове, а многима је ...дошла и главе...

*  *

 

 

 

 

Депонија у Лакомици на самој реци Пек. који ту протиче кроз наш забран и ливаду.

То су направили Мајданпек и Кучево и села низ Пек од Мајданпека до Љешнице. Како човек и власник имања да се брани од таквих гнусних насртаја?

*  *

Лепотом. - 

Слика са Бандере, ваздушне бање, шумског потеса, и бачија Мишљеновчана. И Наших кругова, Кругова Јелене Пудине, где одлазимо све чешће после очеве смрти. Један наш пријатељ из завичаја тај крај сматра неком врстом чистоте и раја.

Лакомица на Пеку и Бандера на граници са великим влапшким селом Рановац, две тачке - прва на северу и друга на југу, што представљају крајње тачке сеоског атара. Између јене више од десетак километара или два сата пешачења.

Запис на нашем имању, у близини мираза наше мајке Наталије и баба Маре (право јој је име било Богдана, мајке нашег покојног оца).  Ту проводимо више времена него у Лакомици, надајући се да ће доћи боља времена и одговорнији људи.

Враћамо се занимању наших покојних родитеља и дедова. Покушавамо да искрчимо парлог, да имање ограђујемо искрченим дрвећем, трњем и др.

Пијемо воду са сеоске стублине јер су друге воде или загађене, или... имају неку фалинку. Наши су стари, пређи свој салаш, а Крајинци имају бољи назив "ДРЖАВУ", подизали тамо где имају јак извор воде. Ништа без доброг извора и воде, дара Бога! - Знате ли какву воду пијете, браћо?
Питајте рашљаре, ако  не знате. Послушајте савет искусних људи!

Разговарајте са старијим људима који знају да ће бити покопани кад промене свет тамо где су и угледали светлост и дошли на овај свет. Са људима који имају свој кладенац, или бунар са кога пију деценијама воду...И који живе у оваквим скромним кућама прилагођеним човеку, низ Дунав, или крај пута који води уз Пек од Звижда до Гамзиграда.

*  *

Видите ли остатке ове царске задужбине у славу Feliks Romuliane, цара кога су сматрали божанством, родом из околних села. Као дечаку, покојни отац ми је причао о том чуду  јер су га педесетих мобилисали као официра скоро на сваку вежбу. Наш отац није заборавио да смо ми из тих крајева добегли од  Пазван Оглуових измећара у звишко влашко село Нересница: и повремено је одлазио пешке у те ктајеве са тргоцима волова. И тамо куповао сортне краве, али никада није стигао до села где су наши пређи дуго живали пре бежаније (пред Карађорђев устанак). Ја тамо стигох са једним врсним фотографом из Шведске, који је снимио на милионе фотографија (по Немачкој, Шведској, и тамо где га је случај довео, однео), али и по Србији, низ Дунав, на којем јопј је старији брат као капетан живот проживео, а рођени стриц био дирекор рудника у Мајданпеку у време највећех успона... ....

И да се ту зауставим. Видите ли тај бели облак изнад источне капије  тврђаве - на шта вам личи? На голубицу са ћубом, или на белу пауницу? Можда је то добри дух Ромулиане мајке једнога цара римског? - Дубоко смо се ми као народ уткали у историју римску, више него што се претпоставља и зна. Североисточна Србија крије велике тајне... И опомиње нас: Велика царства пропадају, и живе кроз своје успомене и споменике, који су некако претурили преко главе многе векове...

 

19647