ТОНОВИ извештаја о посети председника Томислава Николића Москви и сурету са лидером Русије Владимиром Путином, показали су да су односи између две земље у сталној узлазној линији. Можда је ово прилика да за тренутак заронимо у свет историје и да се присетимо разноликих и контрадикторних веза на релацији Москва - Београд. Шира јавност о овоме подоста зна. И како је Русија у једном тренутку, око Берлинског конгреса отворено стала на страну Бугарске науштрб интереса Србије. Такође, нема човека у нашој земљи који не зна да је Русија 1914. године, жртвујићи своју будућност, објавила рат Аустроугарској када је напала Београд.
Вероватно најмагловитији део тих узајамних односа је период непосредно после Другог светског рата, мада су тада обе земље биле у склопу већих држава - Совјетског Савеза и Југославије.
Међутим, заједничким подухватом наших и руских архивиста, пре неку годину, публикован је "Зборник докумената о југословенско-совјетским односима 1945-1956". У овом издању објављено је неколико стотина, нашим истраживачима углавном недоступних докумената, који откривају нову димензију сложених односе између две бивше земље. Нарочито на периоду који је код нас одомаћен под називима "Информбиро" или "четрдесет и осма".
Публикована документа из југословенских и руских фондова омогућавају и објективно сагледавање не само комплексних односа СФРЈ и СССР-а, већ и погледа на многа унутрашња питања у Југославији и планове Титовог режима, нарочито око судбине Косова, најболније тачке Србије.
ПОСЕБНУ пажњу у Зборнику привлачи стенограм разговора који су у Москви, 19. априла 1947. године, водили са Стаљином и Вјачеславом Молотовом - Едвард Кардељ, Станоје Симић и Владимир Поповић. Састанак је углавном био посвећен привредној сарадњи, али је Стаљин у једном тренутку показао интересовање за број Словенаца, Срба, Македонаца и Црногораца у Југолавији. На дневни ред су дошли и Албанци:
Стаљин: - А како иде с Албанцима? Хоџа се нешто жалио на ваше политичке саветнике у њиховој армији, као да они слабе дисциплину, што ли?
Кардељ: - То је за нас ново. Нама о томе нису ништа говорили.
Стаљин: - Каквог су порекла Албанци?
Кардељ: - Они су потомци Илира.
Стаљин: - Сећам се да ми је Тито говорио да су они сродни са Баскима.
Кардељ: - Да, то је тачно.
* Енвер Хоџа и Тито 
Симић: - По неким знацима изгледа да су Албанци најстарији народ на Балканском полуострву. По неким речима да се закључити да је њихов језик старији од грчког. Објашњавао је шта значи реч Афродита на албанском и тврдио да у грчком језику та реч ништа не значи.
Стаљин: - Тај народ изгледа да је доста заостао и примитиван.
Поповић: - Али су врло храбри и верни.
Стаљин: - Да, они могу бити верни као пси, то је одлика примитиваца. Код нас су тако верни били Чуваши. Руски цареви су их узимали за личну стражу.
Кардељ: - Код нас на територији Косова и Метохије има и дан-данас више Албанаца него Срба. Ми мислимо касније, кад се још боље повежемо с Албанцима, да им уступимо те територије.
Стаљин (то му је било врло драго); - Врло добро, то је правилно. А како су се Албанци нашли на тој територији?
Кардељ: - За време Турака запосели су тај крај, а део становништва денационализовали.
Стаљин: - Како да тако примитиван народ успе у томе? Чиме се то објашњава?
Кардељ: - И околна племена су била примитивна, као на пример, црногорско.
Поповић: - Не, нису они денационализовали Црногорце. У тим крајевима су живели Срби.
Стаљин: - Вот како! (смех)
Стаљин: - Која је вера у Албанији највише заступљена?
Симић: - Највише има муслимана, па католика, а има нешто и православних.
"Ми мислимо касније, кад се још боље повежемо с Албанцима да им уступимо те територије", да ли се ова реченица омакла Крадељу? Пре ће бити да је у Москву стигао са инструкцијама из Беогада да вођи "светског пролетаријата" саопшти одлуку руковотства КП Југославије. И Стаљинов одговор "Врло добро, то је правилно" указује да се таква одлука подуже припремала.
Овај детаљ потврђује и да је Енвер Хоџа с правом, у својим "сабраним делима", објавио да му је Јосип Броз Тито обећао да ће уступити Косово Албанији, "чим прије пошто мало примири српске националисте".
Предаја Косова Албанији није се тих година десила само захваљујући дефинитивном разлазу Тита и Стаљина, односно Југославије са Совјетским Савезом и земљама социјалистичког лагера, међу којима је тада била и Албанија.
ПРАВИ узрок тог разлаза са Москвом, годинама и деценијама прикриван у Југославији, неће промаћи пажљивом читаоцу Зборника. Један документ баца сасвим друго светло на тај период. Формални повод за Титове изненадне неспоразуме са Стаљином почетком 1948. био је повлашћен статус стотина совјетских војних и цивилних инструктора у Југословенској армији и другим институцијама комунистичке Југославије. Совјети су Тита и његове сараднике крајем 1947. године сумњичили да имају "недружељубив став" према њиховим стручњацима, што није било далеко од истине, јер су плате совјетских инструктора биле "четири пута више од плаћа наших команданата армија и три пута више од плаћа наших савезних министара".
Прави разлог откривен је 10. фебруара 1948. године када је Стаљин у Кремљу примио Кардеља и Ђиласа.
Кардељ: - Није било размимоилажења.
Стаљин: - Којешта! Постоје размимоилажења, и то дубока. Шта ћете рећи за Албанију? Нисте се с нама уопште консултовали о увођењу војске у Албанију.
Кардељ: - Постојала је сагласност албанске владе.
Стаљин: - Шта ви мислите? Правдали се, не правдали - остаје чињеница да се нисте с нама консултовали о слању војске у Албанију.
Кардељ је покушао да се правда, довијао се на разне начине и тврдио да се не сећа ниједног питања спољне политике у коме се југословенска влада није консултовала са совјетском. Стаљин: - Није тачно! Ви се уопште не консултујете. То није код вас грешка, него став - био је неумољив вођа пролетерске револуције.
ОЗБИЉНОСТ Стаљиновог односа према слању југословенске војске у Албанију (две дивизије) може да се види из телеграма који Молотов шаље тадашњем амбасадору СССР-а Лаврентјеву за маршала Тита, 31. јануара 1948.
- Из вашег разговора са другом Лаврентјевом види се да ви сматрате нормалном ситуацију у којој Југославија имајући уговор о узајамној помоћи са СССР-ом, сматра да је могуће не само да се не консултује са СССР-ом него ни да о томе накнадно не обавестите СССР... Ако ви сматрате да је такав начин нормалан, ја сам по налогу владе СССР-а дужан да изјавим да се СССР не може сложити с тим да буде доведен пред свршен чин. Друг Лаврентјев нас је информисао да сте ви обуставили слање југословенских трупа у Албанију, што ми примамо к знању. Међутим, очигледно је да између наших влада постоје озбиљна размимоилажења у схватању узајамних односа које међусобно везују савезнички односи... - писао је Молотов.


СМРТ СОВЈЕТСКИХ ЛЕКАРА
У ЗБОРНИКУ докумената постоји траг и о једном догађају из фебруара 1947. Тито је прихватио Стаљинову понуду да му слепо црево оперишу совјетски стручњаци. Двојица лекара, Бакељев и Смотров, враћени су у Москву у мртвачким сандуцима. Бакељев је наводно извршио самоубиство, а Смотров је доживео срчани удар. Наши аутори су тврдили да је то требало да буде медицински атентат коришћењем затрованих инструмената. Из већ споменутог разговора априла 1947. Стаљинов иронични коментар о смрти лекара Смотрова показује да је било нечег нелогичног у поступку совјетских лекара и њиховој изненадној смрти.
Стаљин: - А како је друг Тито?
Кардељ: - Осећа се врло добро, операција је сасвим успела. Штета и јако нам је жао што је лекар Смотров умро.
Стаљин: - Од чега је умро?
Кардељ: - Од срчаног напада.
Стаљин: - Да није сувише пио? Хирурзи, знате, воле да попију.
Кардељ: - Не, није, колико ми знамо, уопште пио.
Стаљин (смејући се обраћа се Молотову): - Јеси ли тим поводом упутио ноту Титу?
Молотов (такође смејући се): - Знаш, није дошло до тога, јер нас је Тито, о том случају, унапред, сам обавестио. Према томе, ствар се сматра ликвидираном.

 = избор коментара  читалаца уз овај чланак:

Mlax 14. март 2016. 10:24 
Zanimljivo je da Srbi Simić i Popović daju nerealne izjave u korist Albanaca. Prvo Simić izjavljuje da su najstariji narod na balkanu i potomci Ilira što implicira da imaju neka veća prava od ostalih, a što sve skupa nije istina. Drugo, Popović izjavljuje da su hrabri i odani kao da su ostali narodi na Balkanu kukavice i prevrtljivci, dakle opet u korist Albanaca. Takvi su bili Srbi - komunisti.
Lazy 14. март 2016. 10:04
nasa istoriografija i dalje vesto skriva podatke o kongresu kpj koji je odrzan u Drezdenu 1928. Tamo su jugoslovenski komunisti na nagovor kominterne poptisali da je Jugoslavija tamnica naroda i da je treba dokrajciti i od nje napraviti sve ove drzave sto danas postoje (planirana je i Vojvodina) a da Kosovo bude dodeljeno Albaniji. I onda je taj isti Kardelj to sve lepo pretocio u ustv iz 1974.
Prle i Tihi 14. март 2016. 09:51
Berlinski kongres je bio 1878. godine. A knez Milan je i 1876 i 1877 izdao Rusiju, lagao i ucenjivao ruskog cara, iako ga je upravo Rusija spasla od poptpunog vojnog sloma kad su Turci krenuli niz Moravu 1876. Da Nije Aleksandar Drugi objavio ultimatum Porti, 31.10.1876. ni Srbija ni Milan ne bi postojali. I kako je to Milan vratio? Kad su Rusi krenuli na Turke 1877, Milan je okrenuo ledja, tražio silne dukate itd. I opet su Rusi u Berlinu izdejstvovali da Srbija postane ne
zavisna...

mladjo 14. март 2016. 09:02 
Много ће још оваквих докумената угледати свијетлост дана.Све је то џаба.Срби су отровани комунизмом, и проћиће још много времена док се јасно и гласно каже да је Ј.Броз кроз читав период своје владавине радио против српског народа.Наравно ништа од овог не би могао провест и да није имао кључну подршку српских комуниста.Послије Османлије веће зло дочекасмо од српских комуниста.Само је биологија спас за српски народ.


Ђура Змај 14. март 2016. 07:51
Шиптари или Албанци нису потопмци Илира нити су најстарији народ на Хелму (Балкану од Берлинског Конгреса!) већ су дошљаци са Кавказа преко Сицилије у ратном походу на Србе. Срби су СТАРОСЕДЕОЦИ на Хелму, ево управо читам књигу ИСТОРИЈСКО ПОРЕКЛО СРБА од Миодрага Милановића, који као и Милош С. Милојевић цитира Херодотове речи да су Срби народ најстарији! Албанце и Албанску државу креира Аустроугарска што је доказала бугарска историчарка Теодора Толева на основу докумената из Бечког архива!!?


Mitar Zeravica 14. март 2016. 07:48 
- A gde je ono bese sahranjen Broz? - Koga ono bese cuvao do smrti i kog cuva sada posle smrti? - Zasto o iód koga ga brane zastakljenog u kuci a ne na groblju....??? - Naravno srpski komunisti i njihov i naslednici Koji su se u njegovo vreme nakrali i napljackali tudje imovine. Sad da bih to sve sacuvali treba sacuvati Broza i zivig i mrtvog...Zato su zrtvovali KiMetohiju zarad svojih licnih podrepaskih interesa. Dobro juro Srbijo i Srbadio...Neki se bude iz kosmara polako... Srbin Emigrant


Nenad 14. mart 2016. 07:17 Procitao sam u crvenim knjigama Tito,da je Enver Hodza bio odusevljen sa Titom i Tito je dozvolio naseljavanje Kosova ,Albancima znaci da ih je odmah po oslobodjenju bilo mnogo doslo iz Albanije.Takodje knjige kazu da je znacajnija pomoc NOB dobila od Engleske posle pada Italije 1943.Engleska je slala misionare u Kraljevinu SHS jos 1941 ali su cetnici njih zarobili i pogubili.
Јабре 13. mart 2016. 23:24 
За време рата су Албанци протерали 300 000 Срба којих је било само мало мање од Албанаца, њима нису дозволили да се врате после рата али су одмах од 45-53 довели 65 000 Албанаца а после тога још 300-400 000 до седамдесетих година. А питање је колко их се је доселило у току рата. Они са образовањем или интересом о историји то знају одавно, насељавао је Албанце масовно а етнички очишћеним Србима је забрањивао повратак, што није дао Италијанима Истру ? Словенац/Хрват ....


  popis 14. mart 2016. 04:01
Prema popisu stanovništva iz 1939. godine na KiM živelo 276.000 Srba i 167.000 Albanaca. S druge strane, 1946. godine Albanaca je bilo 287.000, a Srba 127.000. Dakle, za 7 godina broj Srba se smanjio za 54%, a broj Šiptara se povećao za 58%! Savezna Skupština (Tito i poltroni) donela je Zakon o zabrani povratka Srba na Kosovo i Metohiju, a Šiptarima otvorila granicu! I to svi znaju i svi opraštaju prokletom austrijskom jezuiti!