* *
* *
КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА
На крају скренуо бих пажњу, да је ова књига углавном настала укључивањем неколико сродних књига мањег обима, које сам објавио минулих година. Ово издање сматрам заокруженим. Дата су обавештења одакле је шта овде прештампано. Евентуалног читаоца ове књиге, који није био у прилици да чита та издања на основу којих је састављена ова књига, највише ће занимати, да ли сам шта, и зашто, и колико променио у прозама које су ушле у ово издање. Рећићу само то да сам понешто изоставио… (….)
Не пишем мемоар. Не одајем још увек тајне уобличења ни ове ни других мојих књига.7
(НАПОМЕНА ПИСЦА)
И неколико других напомена, других, најближих
________
‘ Тако, на пример, на крају књиге Уметност шкарта пише:
Пре ове књиге прича, Лукић је (у оквиру својих ДЕЛА објавио само ВАШАРЕ ХИПЕРБОРЕЈЕ…, Београд, 2002). Ово је његова прва књига кратких прича, писана, не треба то посебно доказивати, много година пре ВАШАРА… Верујемо да га она, и не само она, већ и остале књиге из Калекције ПАУН, представља као водећу створалачку личност уметничког неофииџјализма, српског, балканског, европског…
Ова, обимом невелика књига је дошла из зона источника непатворене уметничке древности…
Лукић долази, ево дошао је, из митологије неофицијализма, која има општу реалност за сва времена.… У овој уметности прозе сједињују се природа и слобода. Од ове књижевне пепељуге, коју су покушали да сакрију, имају шта да науче – и пријатељи и непријатељи, и знани и незнани. Овом књигом је Лукић одужио један свој стари и неиспуњени научни дуг. Потврдивши да ниједна могућност у универзуму није неиспуњена, све што је могуће јесте стварно. И да се надовежемо на још једну мисао Шлегела, основ ове књиге је сасвим непоетски, али оно најлепше и незаборавно у њој се изградило само за себе, такорећи независно од свог основа или корена.… (стр. 112)
2 БЕЛЕШКА О ОВОЈ КЊИЗИ. – Нова Лукићева књига задире, поред осталог, и у оно што је сам назвао у једној од својих књига – породична митологија. Најблискија је УМЕТНОСТИ ШКАРТА. Верујемо да неће разочарати читаоце.. Младим писцима може бити од користи. Већ и зато што је ова књига објављена на основу рукописа који су деценијама одлежали у пишчевим мрачним коморама…То је својеврстан анти-роман… Књижевна комета, којој припада безгранични простор као и оним небеским. И колико год да се приближава авршенству, толико се опет од њега удаљава. Последње странице ове књиге долазе из најунутрашљијих предела хришћанске душе, из мистике…. (Дерт, севдах и карасевдах, стр. 95)
3 БЕЛЕШКА УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.- Србија има многа своја заборављена, потиснута, друга, непозната лица; а једно као да је обрасло маховином североисточна Србија. Том лицу приповедач Лукић поставио је – овом књигом -једно особено, рукотворено огледало…
Када се овакве књиге појаве, оне долазе непосредно из 6есконачног простора, као и комете.
Деведесетих је, узгред буди речено, на југословенском анонимном њижевном конкурсу, добио прву награду за рукопис књиге прича „Извештај из манастира за спаваче“, тзв. „ВУКОВО ПЕРО“, у Лозници, Тршићу. Никада те приче није објавио, нити ће (колико знамо). Ово је прва објављена књига прича Мирослава Лукића; објављена у оквиру „УМЕТНОСТИ МАХАГОНИЈА“. Лукић је пре ове књиге написао и објавио на десетине књига песама, романа, есеја, антологија. Лукић – овом књигом – надамо се оправдава књижевну награду коју је добио за књигу прича у рукопису. Ова књига је од оних какву би пожелели да је имају у свом опусу и највећи писци. / Књига је писана мајсторски. Написао ју је не само расни приповедач, већ књижевни полиграф првога реда…Напросто, Лукић се поигравао и књига као да се писала сама од себе. Могуће је да једнога дана Лукић ову књигу и настави?*
Димитрије и Иван Лукић Београду, почетком окгобра 2001.
Видети опширније
Прво, броширано издање 850, 00 дин.
Друго, тврдо укоричено издање 1200,00 дин
19658
Нема коментара:
Постави коментар