Због чега?

 

ЗБОГ ЧЕГА СЕ НАША ДУША ВРАЋА?

Враћа, свим оним кућама, у којима је становала, живела,

као ластавица током пролећа са југа на север

у оне арове или шупе где је направила гнездо?

Па и онда када човек или жена имају преко седамдесет лета?

Враћа у сновима?

Због чега улази у авлије на периферији вароши, 

у пространа дворишта на брдима, са орасима и шљивама,

са оградма од цигле, или од поцрнеле тарабе?

Због чега лута обалама шумске реке,

преграђене блоковима стена, каменим јазовима

преко којих се прелива

и које више не може померити ни снага

највећег запамћеног поводња?

 

Шта тражи? Немогуће? Непојмљиво?

Сродне душе? Духове умрлих?

....

Не знам одговор?

Наслућујем. Не један, више одговора има,

смео бих се заклети. Више...?

_______

   * Записао сам ово након што сам се пробудио из сна, у којем сам ноћас сањао тетка Наталијин дом у К. На изванредном месту, на једном од најузвишених тачки око варошице у долини; одакле пуца величанствен поглед на најлепши видокруг -  Горњег Звижда. Провео сам у њему скоро 4 године, гимназијске; док беху живе племенита баба Живана и њена млађа ћерка, тетка Наталија - добре душе...Данас тамо живе неки други људи; тако сам чуо, јер сам после смрти нашег деда Здравка, коњољупца, и преког двометраша са Паљевина (нашег старог имања, од прабаба), једног од последњих расних изданаака звишких Лукића, све ређе навраћао на Ћерану (како се тај крај зове)... Записао сам то и наставио да размишљам неколико часова, не докучивши одговор на постављено питање у наслову... (16.02.2023. Око 11 ч.)

Студен и лед пресекли влагу...

 

Залеђена земља; тврда;залеђена вода у судовима за коке. Нема од данас чепркања, осим у шупи...

Синоћ је била вејавица, мачак иако повређен одћопао је на три ноге у ноћ негде; узалуд сам га дозивао. Јутрос, видим да долази из правца свињца; надам се да му рана зараста. Предња десна нога. Покушао је да му је одгризе један сурови главати црни мачак; три пута тежи од Жуће, подмукао, прави разбојник.Кокошке су прсднуле по дворишту, према капији; а онда су се се почеле враћати под шупу, где је било жита, и заклона. Неке су покушавале да кљуцају врхове залеђене траве која је била почела да ниче пре неколико дана.

Покушавао сам да направим неколико снимака - дворишта, које је постало преко ноћи нека врста карикатуре блатњавог дворишта од прекјуче. Синоћ су, десетак гугутака долетеле, гладне и жедне, предвече, када сам хранио јато; и ћуран и ћурке их нису нападале, јуриле; охрабрили су се и врапци који спавају у сложеној камари грања недалеко од капије - солидарност птица!

Као да је Жући рану лизала мајка или сестра, помислих у соби, наместивши му лежај крај шпорета који је ширио топлоту. Погледао сам рану; читава рањена нога је била укочена, можда поломљена  на пола, длака је била толико олизана, као да су две мачке покушавале да помогну Жући током ноћи. Поново сам му, отворени део ране намазао свињском машћу, и мачак је заспао.

Ето и мачке су солидарне, као и женке ирваса када доносе младунце на свет!

А људи?

Сањао сам неки сан, мутан; као да сам срео неку особу, непознату ми, у црном; и трудио сам се да не мислим о томе. Разне снове сањам у последње време...

Нисам ни покушавао да протумачим сан; ... Промицале су ми нејасне мисли кроз главу, али ја сам већ љуштио кромпир; лук; вадио димљени гроник из фрижидера, и додавао сува дрва на ватру у шпорету која се разгорела; требало је да скувам јело које нам је покојна мајка чешће спремала зими... И тако сам заборавио на мучни или ружну утисак слике зиме у нашем дворишту... 

         (предвече, 05.02.23)