О НЕИЗРЕЧЕНОМ

ФРАГМЕНТИ ИЗ НЕПОСЛАТОГ ПИСМА 

ЛАЖНОМ АНЂЕЛУ

 

*  *

 

*  *

 


 







* *

Сви би да нас на неки начин контролишу

и док спавамо. Можда нам и грозоморне снове шаљу?

Пробудио сам се око пола три. Као у гробу.

И - помислио. Несаница. Откуд она долази?

Од страхова и неизвесности? Од апсурда и бесмисла.

И онда – устао, запослио себе. Скувао кафу.

Поправио нешто Заштитни знак. Дупла дуга.

И после сат-два поново легао. И мислио на ону

„краву“ због које сам те ошамарио,

отерао. Али, и то је требало да се догоди,

да уђем у дубљу самоћу и наставим путем

на којем су се појавили мрачни, замршени снови,

да би их крчио, као шуму, као коров и трње.

Сањао сам оца како улази на малу капију

у наше двориште, као жив. И зачудио се.

Зашто последњих дана сањам покојне. Шта

имају да ми кажу? Зашто се уопште појављују?

Енергични, живи. Хитрији од мачака.

Никако да их сустигнем… Шта хоће да ми наговесте

завиријући са оног у овај свет? Јесам ли у опасности?

Све шпијунирају а за неке праве досијее,

да их извуку из фиока тајни, тајни мрачњаци

и употребе против тебе и твојих. Будим се

око пола осам. Телефукс ми шаље поруку: Очекујте

кишу у девет. - док кувам доручак видим -

нема кише, само неколико капи. Онда опет

добијам поруку од Т. - Киша почиње око десет.

Баш сте тачни, јебени душебрижници. И – В..Бацићу

оба тел. Преко тел. Контролишу...чак и кишу!

Да, да, за тај посао неки примају солидну плату,

два-три пута већу од твоје пензије или плате.

Јер је то врло озбиљна и софистицирана

работа...да,да… И ГООГЛ исто. И на друштвеним

мрежама, такође. Врве као мрави у мравињаку

презапослени ботови, шпијуни и шпијунке.

Душебрижници. (од)Бацити – телефоне.

И, пут под ноге, па у шуму.Нашу или ничију.

Тамо где има скривених склоништа, пећина

у које не залази већина, нико други сем змијског

цара. Тамо се човек може на неко време склонити

од чудовишта. У близинама неписмених пастира

и отровница, И ништа му друго и не треба

осим мириса вргања, јоргована, и боровница.

Тамо где су они, наши кругови у трави….

 

 




Нема коментара:

Постави коментар

ПОТИСНУТА КРТИТИЧКА РЕЧ

- Свако интелектуално друштво у коме нема расправе, разговора међу људима, у коме нема размене мишљења, у коме је мишљење сведено на притисак миша и које вам онда неко сервира преко интернета, нема доброг закључка - рекла је Вида Огњеновић.

Овим је, по њеним речима, жестоко угрожено и јавно мњење, које је разбуцано и корумпирано тиме што је политика узела све у своје руке, почевши од запошљавања до награђивања.

ичко јавно мњење, јер њему није дозвољено да постоји. У ствари је, на известан начин, ућуткано већ неко време. Мислим да је тренутно у највећој кризи наша друштвена свест. Данас можете свакога напасти - и појединца и групу на друштвеним мрежама, које су апсолутно новине без уредника и без икакве контроле, од њега направити најгору и најнеморалнију особу, а да зато никоме не одговарате и да вас нико не узме у заштиту - оценила је Огњеновићева. - Наше друштво је доживело да је интелектуалац исмејан, потиснут, потлачен. Не да више нема главну реч у јавном мњењу и друштвеној свести, нити је више њен креатор, него је нема ни у својој професији. У таквом друштву, и у таквом друштвеном окружењу "Максимум" нема никакве шансе.

= извор "Вечерње новости" >Потиснута критичка реч

Прочитајте још - Вида Огњеновић: Свет ће постати глобални "Мекдоналдс"

- Немамо више крит