недеља, 18. јануар 2015.

Бранислава Божиновић: Сродност србског и санскритског језика - Речник ср...

Објављено је 09.06.2012.
Бранислава Божиновић је једна грандиозна и величанствена жена, прави Србски
Посвећеник, која је проучавајући санскритски језик дошла до сазнања, да
је наш србски језик најсроднији санскритском (санскрит или санскрт), а
та сродност се огледа у великом броју речи, како на лексичком, тако и на
граматичком нивоу, што све задире до најранијег Ведског нивоа, на нивоу
РГ-Веда, а то је период од пре 4000 година! Овај невероватно драгоцен и свеобухватан подухват израде и сачињавања тротомног српско-санскритског речника обично годинама раде тимови људи од по 50 до 100 стручњака, али као што рече сама Бранислава, да уради овако нешто сам самцит може само србин, пун ентузијазма и љубави за оно што ради, не штедећи ни себе ни време, па макар његово дело и не угледало светлост дана. Нажалост, код нас постоје тимови људи, на државном нивоу, који годинама константно раде да избришу сваки истинити идентитетни историјски траг о Србима, па и о њиховом језику. На срећу, и
захвалност издавачкој кући "Пешић и синови", иако је умрла 2004.
Бранислава Божиновић је по свом величанственом делу, у срцу србског
народа присутна, бесмртна и вечна! Њено дело биће везивно ткиво садашњим
и будућим истраживачима на путу повратка србског народа самоме себи,
својим правим истинским коренима и идентитету! ЈЕЗИК је КЉУЧ тог пута,
ЈЕЗИК је БИЋЕ народа!

субота, 10. јануар 2015.

Vlaške žmare

IMG_3169Među učesnicima ovogodišnje kulinarske manifestacije ,,Zlatne ruke“ koje se organizuju u vreme održavanja Homoljskih motiva u Kučevu, bio je i čuveni majstor za vlaške žmare Miladin Sulimanović iz Kladurova, opština Petrovac na Mlavi. Ovaj njegov specijalitet privukao je mnoge posetioce koji nisu mogli da odole a da ga ne probaju. Žmare su vlaški specijalitet koji se sprema kao starinsko jelo na svadbama i krštenjima u selima opštine Petrovac na Mlavi, Žagubice, u Homolju.
– Žmare su malo poznati vlaški specijalitet van opštine Petrovac na Mlavi i za njegovo spremanje potrebno je provesti 16 do 18 sati pored vatre, uz stalno mešanje kukuruznog brašna, ovčijeg mesa i luka. Ovaj specijalet se u našem selu priprema kada su praznici, slave ili zavetine, priča Miladin Sulimanović, majstor za žmare iz Kladurova.
– Početak kuvanja žmara počinje veoma rano pred svadbu ili krstenje, negde posle pola noći jer se to dosta dugo kuva.IMG_3167 Nakon 3 – 4 sata kuvanja meso se odvaja od kostiju, usitni ali sve ručno u obliku „niti“ neprekidno. Kuvari koji pomažu moraju smešu mešati u kazanu i ako nema dovoljno loja ili masti koja se povremeno dodaje kao vruća smeša. Na kraju u smesu usitnjenog mesa i praziluka u kazanu dodaje se polako kukuruzno brašno uz stalno mešanje dok smeša i ne postane gusta. Ovaj specijalitet servira se dok je veoma vruć, kaže Miladin koji je osvajao mnogobrojne nagrade na raznim takmičenjima u kuvanju žmara i koji se može videti na vašarima i drugim veseljima u opštini Petrovac na Mlavi i Braničevskog okruga.
Žmare smo probali na Homoljskim motivima, i nadamo se da će mo imati prilike da ih jedemo još neki put. Na oko izgledaju kao smesa boje senfa, gusta, ali i rastegljiva, jedinstvenog ukusa. Miladin nam je, kroz priču, rekao i da mu je veoma žao što je ovo jelo postalo prava retkost u poslednje vreme, iako je sastavni deo tradicije Homoljskog kraja, i priprema se stotinama godina. Njegov cilj bio je da ponovo skrene pažnju na Žmare, kako sutradan ne bi ostale zaboravljene.

ПОТИСНУТА КРТИТИЧКА РЕЧ

- Свако интелектуално друштво у коме нема расправе, разговора међу људима, у коме нема размене мишљења, у коме је мишљење сведено на притисак миша и које вам онда неко сервира преко интернета, нема доброг закључка - рекла је Вида Огњеновић.

Овим је, по њеним речима, жестоко угрожено и јавно мњење, које је разбуцано и корумпирано тиме што је политика узела све у своје руке, почевши од запошљавања до награђивања.

ичко јавно мњење, јер њему није дозвољено да постоји. У ствари је, на известан начин, ућуткано већ неко време. Мислим да је тренутно у највећој кризи наша друштвена свест. Данас можете свакога напасти - и појединца и групу на друштвеним мрежама, које су апсолутно новине без уредника и без икакве контроле, од њега направити најгору и најнеморалнију особу, а да зато никоме не одговарате и да вас нико не узме у заштиту - оценила је Огњеновићева. - Наше друштво је доживело да је интелектуалац исмејан, потиснут, потлачен. Не да више нема главну реч у јавном мњењу и друштвеној свести, нити је више њен креатор, него је нема ни у својој професији. У таквом друштву, и у таквом друштвеном окружењу "Максимум" нема никакве шансе.

= извор "Вечерње новости" >Потиснута критичка реч

Прочитајте још - Вида Огњеновић: Свет ће постати глобални "Мекдоналдс"

- Немамо више крит