петак, 2. јануар 2009.

ПРОГРАМ ЈЕДНЕ КЊИГЕ НОВЕ ОСЕЋАЈНОСТИ (001)






Написати : Славуј негде тамо увесељава таму, или: облаци су прекрили Месец као поњава, или: мачка је шапицом отворила врата опрезно, а затим шмугнула у мрак, или: стабљичице патлиxана у плеханом кориту накривиле су се према вратима, светлости, или: дивља крушка и дивља душа, или: јабука у цвету, као невеста у белом, или: ред трмки у градини Марка Кузминог, или: у писцу се нешто преломило, битно, или: Нема свитања. Нема Сунца. Само расплинуте магле над безбројним јазовима људских душа, или: Вампирима не треба орање, сејање, жетва, вршидба, мељава, брашно - њима је довољна људска крв, а она се ноћу увек нађе, или: Нема ко да зашиљи глогов колац, или: Стари вампири нам праве децу, рађа се све више вампировића, или: Прва генерација, друга генерација, трећа генерација вампировића, или: Нема ко да сања отворених очију, нема, чак, ни ко да опише све то, или: Нема ко да разоре парлог, нема ко да покоси траву, или: Нема никога да каже А или Б,или: Нема ко да оплеви гробове, или: Опкаља око песме хук мутне реке под брегом.
Или: И све је даље као химера замисао о Музеју Немогућег ратара, или: Сваки је кладенац благословен, па и тај испод стрмени, што је надживео салаш и мутну генеалогију, или: Слика реке после поплаве, или: Фатови камења плавца покрај шумског потока, или: Мапа на којој су тајним мастилом уписане саблажњиве реченице.
Или: Развалити Јаз, или: Тако ћу коначно имати замке лажи, или: Зар ми је толико година било потребно да схватим најједноставније ствари?
Или: Иза једне лажи, скривају се хиљаде других, или: Иза једне срамоте, читава судбина...
Или: Истина је оно што се пориче, или: Велико је оно што је мало, или : Љубав је оно што се не може изрећи, или: Грешност је редовнија од градског саобраћаја, или: Цветови крај језера миришу некако увело и отужно, као у празно просуто младићско семе...
Или: Све су везе покидане, чак и са собом, или: Мецене никада нису били хуље и среброљупци, или : Куле песника ће сазидати песници у Духу, док један не сазида стварно, или: Сишли су голуби гриваши на гране дрвећа изнад села. Долетели су са планине, из Дубоког Потока, из старих шупљих стабала и донели вест објављујући је гукањем, да ће село умрети, да већ умире.
Или: Дуги пужеви голаћи прелазе преко блатног путељка, и
Божја кравица (жуто и црно), или: Бог говори водом, елементима и зеленилом, симболима и облацима, или: Синоћ су облаци били ниски и у сутон су били модри као завесе огромне, али (кад смо се враћали из шетње) Бог је мало размакао завесе и засијао је његов осмех на бедему пруге, на падинама на истоку.
Или: Бог је говорио кроз залазак Сунца, кроз злато које је одједном позлатило телефонске бандере, жице и кровове.
Или : И јутрос је Бог говорио белим кумулусима на хоризонту, осмехивао се на врховима висова.
Или: Геометрија значи премеравање земље, говорио сам старијем сину о Целини - Целина је већа од свог дела.
Или: Сви су обузети појединачним и губе се у посебном.
Или: Кокодаче кокошка, кукуриче петао, гуче гугутка, ветар хуји и врапци нешто понављају, као и грана оскоруше...
Или: Преспавао сам много сати, два дана, две ноћи, урин је надјачао мирис јоргована, јабука у цвету...
Или: Црвена соба је у нереду, у којем је и Душа...
Или: Са ормана се откидају врата, то је исти знак као и урин, као освајање и уништење...
Или: Хиљаду крикова, гласова, шумова, као шљунак. Звучни спруд. Старац не чује ни стоти део, јер се заглибио у лавиринтима мртвог дома...
Или: Роса до колена, жбуње јоргована - плави се као небо...
Или: Две ливаде, нигде печурака...
Или: Унутрашњи јазови заустављају слике и речи што навиру изнутра, из прадубине...
Или: Ништа није исто, ни роса, ни јаруга којом је текла вода некада и покретала воденицу...
Или: Грозница, херпес, књижевне вечери у провинцијским варошима, провинција у духу...
Или: повратак после поноћи пред ђелезничку станицу Београд, грубе речи: швалерка...
Или: Нови атак на машту: ћурка у софту у библиотеци, масне шале, ракија, и звонки смех лепих девојака, црвено и црно...
Или: Тајна вечера, судбина која се осмехује, иако је све далеко...
Или: Надовезује се све једно на друго и прелива као водопади шумског потока...
Или: Хонорари за једно вече већи од износа месечне плате професора књижевности...
Или: Прљави људи, прљаве жене, делују споља гланц...
Или: Сеоба ће увек бити, из Васељене у мајчину, из материце у родно место, из родног места у среско или окружно, и онда даље
редом...
Или: И увек се нешто заборави, изгуби, да би се много година касније вратило као мирис шебоја,
Или : Голуб гриваш на тополама покрај Пека, али и на липама на Лабудовом Брду...
Или: Други у град носе товаре хране, ми књиге, рукописе, фатаморгане...
Или: Много тога је у заостатку...
Или: Балкански примитивизам има мноштво обличја, иако се прикрива свуда, у кафанама, у гимназијама...
Или: Сиоран је човек са Карпата, има много тога што задивљује; да би се стекла боља слика о овом писцу треба имати сва његова дела на матерњем језику...
Или: Незнање других језика ограђује као бодљикава жица логора...
Или: водити живот сличан Сиорановом, не писати писма пријатељима; погубили су се, или помрли, или постали неки други људи...
Или: Буковаче у кучањским шумама, према сведочењу очевидаца...
Или: Што је могло да буде, то је било...
Или: Што није, није могло никако, ни у сну...
Или: Од визије до остварења има дубок понор: преко њега све време градим брвно од срме, од девојачких власи и чежње, -

НАПИСАТИ СВЕ ТО и подвући двема линијама


Ето програма једне књиге у којој су садржане све друге.
(...)
М. Лукић

Нема коментара:

Постави коментар

ПОТИСНУТА КРТИТИЧКА РЕЧ

- Свако интелектуално друштво у коме нема расправе, разговора међу људима, у коме нема размене мишљења, у коме је мишљење сведено на притисак миша и које вам онда неко сервира преко интернета, нема доброг закључка - рекла је Вида Огњеновић.

Овим је, по њеним речима, жестоко угрожено и јавно мњење, које је разбуцано и корумпирано тиме што је политика узела све у своје руке, почевши од запошљавања до награђивања.

ичко јавно мњење, јер њему није дозвољено да постоји. У ствари је, на известан начин, ућуткано већ неко време. Мислим да је тренутно у највећој кризи наша друштвена свест. Данас можете свакога напасти - и појединца и групу на друштвеним мрежама, које су апсолутно новине без уредника и без икакве контроле, од њега направити најгору и најнеморалнију особу, а да зато никоме не одговарате и да вас нико не узме у заштиту - оценила је Огњеновићева. - Наше друштво је доживело да је интелектуалац исмејан, потиснут, потлачен. Не да више нема главну реч у јавном мњењу и друштвеној свести, нити је више њен креатор, него је нема ни у својој професији. У таквом друштву, и у таквом друштвеном окружењу "Максимум" нема никакве шансе.

= извор "Вечерње новости" >Потиснута критичка реч

Прочитајте још - Вида Огњеновић: Свет ће постати глобални "Мекдоналдс"

- Немамо више крит