Како се то некад радило, не у Одеси, већ у Београду? Не у доба Остапа Бендера, већ у оно време кад су часописи добијали редовне дотације, исплаћивали хонораре, какве такве, и вероватно живели свој живот ни дирајући у Једину Партију, ЈНА, Друга Тита...НОБ, и тако даље...
(...)
..
...
. Писма су сахрањена, у свесци необјављених белешки, бр. 17 /1973...*
______________
= извор: дат је. Слабо сам процењивао људе у ондашњим редакцијама, књижевним и новинарским. На први поглед, сувише сам им веровао на речима. - Те "одбијенице", које сам заборавио, после 43 године када сам на њих са неверицом набасао, прговориле су на свој начин, својим бирократским језиком, о томе како су редакције тобож биле "отворене"....
Онај колега са којим сам вечерао у ресторану "Загреб". "Живим одлично. Снашао сам се. Примам стипендију и кредит.. И поред тога још три стипендије. Укупно - 2500 нових динара. Зашто да не искористим, ако могу?" После вечере смо кренули према Теразијама, ја сам журио на један свечани концерт, а он у Студентски Град. Причали смо - о чему смо оно још причали? Кад би се дотакли суштинских проблема друштва, политике, он би само одмахнуо:"Далеко сам ја од тога!" И повлачио се у своју кулу од слоноваче. "Ја за време лета ништа не радим. Само путујем. Прелистам новине. Књиге, ах, ко ће да их чита на плажама Палма де Мајорке?"
(...)
 |
| телеграм Милосава Славка Пешића, који сам сачувао на крају подебље свеске из 1973. Нешто сам био послао Редакцији, али... телеграм доста тога каже |
..
 |
| Писмо Одбијеница београдског књижевног часописа ДЕЛО, потписала секретарица Марица Стевановић (?) |
...
 |
| Писмо мог ондашњег пријатеља М. Аничића... део. Врло лоша фототипија. Извињавам се. |
. Писма су сахрањена, у свесци необјављених белешки, бр. 17 /1973...*
______________
= извор: дат је. Слабо сам процењивао људе у ондашњим редакцијама, књижевним и новинарским. На први поглед, сувише сам им веровао на речима. - Те "одбијенице", које сам заборавио, после 43 године када сам на њих са неверицом набасао, прговориле су на свој начин, својим бирократским језиком, о томе како су редакције тобож биле "отворене"....
Онај колега са којим сам вечерао у ресторану "Загреб". "Живим одлично. Снашао сам се. Примам стипендију и кредит.. И поред тога још три стипендије. Укупно - 2500 нових динара. Зашто да не искористим, ако могу?" После вечере смо кренули према Теразијама, ја сам журио на један свечани концерт, а он у Студентски Град. Причали смо - о чему смо оно још причали? Кад би се дотакли суштинских проблема друштва, политике, он би само одмахнуо:"Далеко сам ја од тога!" И повлачио се у своју кулу од слоноваче. "Ја за време лета ништа не радим. Само путујем. Прелистам новине. Књиге, ах, ко ће да их чита на плажама Палма де Мајорке?"
Нема коментара:
Постави коментар