субота, 3. јануар 2009.

Албум слика, наставак (003)



ДВА ВЕКА.

АЛБУМ СЛИКА 1899 - 1999.

КОШ.Први



2.
Редов Станко Лукић са др Владом Станојевићем (капетаном и управником Моравске болнице , Ћеле Кула, Ниш, 1914.) .
3.
Спровод Богдане - Маре Лукић ( + 1928)
4.
Венчање Животе и Видосаве - Виде Лукића. Стоје испред наше старе куће (срушене крајем шесдесетих година) : девер(уша) Негосава (Талина), невеста Видосава и младожења Живота. Прозор је окићен венцима ; невеста је у белом; замишљено гледа испред себе. Живота је у тамном оделу, са белом ружом у реверу сакоа. Деверуша има бере на глави, преплашен поглед. (Снимак непознатог аутора, Мишљеновац, 1943 )
5.
Михајло Лукић и Мика "Луне"(1926 - 1974) (побратими). "Лунетово" одело је тамно и свечано ; кошуља бела. Шешир му је шеретски накривљен на једну страну. Михајло има на себи бели шешир, белу кошуљу, беле панталоне, беле кломпе. Очевом руком на полеђини написано :
" Поподне на вашару у Кучеву, август 1943. Снимак : Милана Ђорђевића - сенског деловође, и Јере Коцкара" .
6.
Михајло Лукић, с титовком на челу, у црном џемперу, и доњем делу енглеске униформе, с цокулама, у фотографском атељеу Д. Киша : Хрватски Карловац - Банија, 21. новембар 1945. године. На полеђини фотографије написана је посвета: "За успомену и дуго сећање, мом неутешном оцу , Михајло..."
7.
Станко и Ратиборка Лукић (снимак непознатог фотографа, 1949). Станко Лукић седи на хохлици. Има на глави шубару ердељку, антерију, шајачне чакшире, вежене чарапе, грађене опанке. Седи скрштених руку. Крај њега стоји унучица Ратиборка (1944), у капутићу и сукњици, с вуненим црним чарапицама и белим фусиклицама, с опанчићима од свињске коже. Иза њихових леђа су дрвени басамци Велике магазе, чабар са олеандром прекривен ћилимом.
8.
Ја, као шестогодишњак јашем козу. (Воде је на заклање - припрема помане, поводом смрти Станка Лукића, 1892 - 11. новембар 1955, Мишљеновац) .
9.
Управна зграда економије Зем. задруге "Златан Пек", Мишљеновац ; бицикл испод прозора Шефа економије (тј. Михајла Лукића), "Швајин" трактор ( 1958? Снимак Љиљин). 10.
Љиља (пољ. техничар ), Златиборка Папина, ја ( Спасовдан 1959. Мишљеновачка заветина. У позадини су јабланови пок. Станка Башића. Снимио Милисав, из Бреснице, шеф рачуноводства Зем. задруге, са брковима а ла Кларк Гебл).
11.
Ручак у носталгичном пејзажу - ливада са салашом у Лакомици, крај Пека. Као на каквом вашару - стотине непознатих лица. Гозба Зем. задруге "Златан Пек" приређена за пословне пријатеље ( и чланове њихових породица) - из Београда, Пожаревца, Кучева, Великог Градишта... (Снимак Љиљин, јул 1960. године? ) ( На слици се не види : управник Задруге, Драгослав Лукић. Ни домаћице гозбе - Маријол, Љиља ("Техничарка") , Јаворка из Раброва, дугоноса, дактилографкиња...
Ни под једним белим дудом, на самој обали Пека, кафеџијина кола . На њима су сандуци са пивом. Два бурета. Крај точкова кола су каце пуне доброг доњег леда - лед је геометријски цео, недирнут сунцем, блистав као одблесци огледала. Не види се, усред реке, Лукићско речно острво са пространом плажом. Не виде се стотине купача, који титрају у светлости. Не чује се одјек популарних наполитанских мелодија. Не види се стара и огромна врба наднета над виром, са чијих врхова скачу у воду они најнеустрашивији. Не види се, на другој обали, групе јасенова и високих стабала дивљих ораха златастоцрвенкастих врхова. Не види се и малени старчић, "Цар Пека" - Чеда Дзрдза, са обавезном секирицом на рамену, шубарком на глави, и ногавицама панталонама, засуканим изнад колена. Не види се, низводно низ реку, и спруд који се бели као да је пао облак по њему - од јата задружних пловака... )
12.
Момак Љиљин, из Тузле. Налик на Џемс Дина. ( Јаше бицикл баштенском стазом; у позадини приземна предратна периферијска зграда са зарђалим олуцима. На полеђини слике он је написао : "Љиљо, не дозволи да на нашу љубав бациш сјенку заборава, 24. јун 1958." Фотографију је Љиља, која је становала код нас, заборавила након што је зем. задруга "Златан Пек" расформирана) .
13. Баба Џана (? - 1972) , крај своје скриње. Скриња је ишарана ружама и далијама. Моја прабаба, по мјаци. Мајка деда Војина. Ратна удовица ; муж јој је погинуо у балканским ратовима ; покојни Лалко је сахрањен на једном гробљу у Македонији( Кичево). Скриња је стојала у једној од собица ујкиног дома, на клупици, прислоњена уза зид. У тој собици је баба Џана спавала. У собици су биле и мердевине, уз које смо се пењали на таван, на којем је увек било вешока са грожђем, дуња, јабука зимски, ораха. Скриња је била закључана катанцем, а кључеве катанца је баба Џана носила у појасу. Ретко ју је отварала. Једном сам завирио унутра, упркос томе што сам знао да то она никоме не допушта. Унутра су била породична документа, Поседовни лист, дукати, сребрни новац, фишеци лолбера, бибера, избледела хрпа породичних фотографија. На дну скриње баба Џана је чувала своје посмртно рухо. Знам да ме је увек штитила од оних ујакових непредвидљивих и сулудих наступа зафркавања, од којих су два била најгора : када ми сурово стегне главу и трља косу вичући : "серемеца,серемеца, серемеца", или када ми пусти ветар под нос... (Умрла је у осамдесетој...)


М. Лукић*


_______

* На интернет адресу уредника овог Блога стигле су прве реакције на рукопис М.Лукића, који публикујемо почев од нове 2009. године. Реакције су врло лепе. Повољне по писца М. Лукића. На овом блогу коментари су дозвољени свима, па и анонимним коментаторима. Ми бисмо ипак молили да се потпишете, и када је коментар повољан, и када није повољан, ни по писца ни по издавача... Преносимо захвалност писца читаоцима који су се јавили уреднику као подршка писцу... Објављујте на овом Блогу своје коментаре о ономе што сте управо прочитали!И будите искрени--- (Ур. Р. Белатукадруз)

1 коментар:

  1. Čitam u jednom dahu HOMOLJSKE MOTIVE i nikako da ih pročitam...ima i za više od
    jedne iluzije koja beskrajno traje...tu bi negde mogla da bude i stvarnost
    sveta...kojim hodimo a da to ni ne znamo!

    Hvala za ovu beskrajnost.
    Kada bi znao duh koji sledim
    Ne bi mi trebalo drugo ime...
    Slobodan

    ОдговориИзбриши

ПОТИСНУТА КРТИТИЧКА РЕЧ

- Свако интелектуално друштво у коме нема расправе, разговора међу људима, у коме нема размене мишљења, у коме је мишљење сведено на притисак миша и које вам онда неко сервира преко интернета, нема доброг закључка - рекла је Вида Огњеновић.

Овим је, по њеним речима, жестоко угрожено и јавно мњење, које је разбуцано и корумпирано тиме што је политика узела све у своје руке, почевши од запошљавања до награђивања.

ичко јавно мњење, јер њему није дозвољено да постоји. У ствари је, на известан начин, ућуткано већ неко време. Мислим да је тренутно у највећој кризи наша друштвена свест. Данас можете свакога напасти - и појединца и групу на друштвеним мрежама, које су апсолутно новине без уредника и без икакве контроле, од њега направити најгору и најнеморалнију особу, а да зато никоме не одговарате и да вас нико не узме у заштиту - оценила је Огњеновићева. - Наше друштво је доживело да је интелектуалац исмејан, потиснут, потлачен. Не да више нема главну реч у јавном мњењу и друштвеној свести, нити је више њен креатор, него је нема ни у својој професији. У таквом друштву, и у таквом друштвеном окружењу "Максимум" нема никакве шансе.

= извор "Вечерње новости" >Потиснута критичка реч

Прочитајте још - Вида Огњеновић: Свет ће постати глобални "Мекдоналдс"

- Немамо више крит