Život u staroj kući u Ramljanima 2011.

Bosanac i Finkinja izabrali zivot na selu,bez Interneta

Објављено је 12.10.2014.

I dok mnogi ne mogu zamisliti život bez tehnologije i gradske gužve, daleko od centra grada svoj mir našao je Jasmin Šahinpašić. Sa suprugom Nepu, rođenom Finkinjom, i dvije kćerkice živi u Vučijoj luci, za koju mnogi kažu da je prava oaza mira.
Udaljeni 18 kilometara od centra Sarajeva, uživaju u, kako kažu, najljepšoj svakodnevici bez interneta, telefona i drugih savremenih tehnologija.
Produkcija TVSA

ПАРАЛЕЛЕ, Пољски и Просјански пут / Белатукадруз

ПАРАЛЕЛЕ, Пољски и Просјански пут Белатукадруз

ПАРАЛЕЛЕ

Здраво, Пољски и Просјански путе!
Од капије врта протеже се он ка мочвари. Старе липе врта замка гледају за њим преко зида, било да, у доба Ускрса, између изниклих усева и пробуђених ливада, јасно светли, или да у доба Божића под снежним наносима ишчезава иза најближег брежуљка. Од пољског крста савија он ка шуми. На њеној ивици поздравља један високи храст, под којим стоји грубо истесана клупа.
     На њој је каткад лежало ово или оно дело великих мислилаца, које је млада сметеност покушавала да одгонетне. Када су загонетке притискивале једна другу, а нису нудиле никакав излаз, помагао је пољски пут. Јер он тихо води ногу по завојитој стази кроз ширину оскудне земље….

Мартин Хајдегер (одломак из “Пољског пута”, у издању библиотеке Алеф. “Градац”, 1992, стр.7)

ФРАГМЕНТ 149/ Ниче. (Подсећање)

Спора стрела лепоте. – Најплеменитија врста лепоте је она која не заноси наједном, не започиње бурно и опојно (такав начин лако побуђује гађење), него дуго и полако прокопава, тако да је скоро неприметно носимо са собом и поново је дотичемо некад у сну, али коначно, пошто дуго и смерно лежи на нашим срцима, она потпуно стиче посед над нама и наше очи пуни сузама, а наша срца чежњом. – За чим чезнемо при погледу на лепоту?
За тим да будемо лепи : уображавамо да би са тим морала бити повезана велика срећа. – Али, то је заблуда.
Не тако давно писао сам о појму српске лепоте, и нисам сигуран да сам довољно рекао о томе. Одлажем да напишем текст о духу српске књижевности, чини ми се да сам распет између те две тежње лепоте и духа… Ако то није незграпно речено.
Топим се на овим тропским температурама…

КРАТКА ИСТОРИЈА ДВА ПОСВЕЋЕНА ДРВЕТА

Мишљеновац је село на обали златоносног Пека у Звижду (североисточна Србија). У самом центру села, испред сеоске Општине, уздизао се храст који је наткриљивао својом крошњом добар део општинског дворишта. То дрво је било посвећено, сеоски Запис. Осушило се седамдесетих година 20. века. Нико се није усуђивао да га обори, јер се веровало да је дрво заштитник села од громова, поплава и суша.
Под тим дрветом се славила главна сеоска слава, Заветина, Спасовдан. Или како се говорило: Велика заветина. Што значи да је била и Мала, која се славила само један дан, нешто касније…
Друго посвећено дрво уздизало се  на крају Просјанског пута – старог турског пута, који је водио из села Мишљеновца према Пеку, ливадама и Стржевици. И то посвећено дрво беше храст, стар стотинак година, али се и он почео сушити седамдесетих. Када га је гром једном приликом погодио и запалио, није сагорео. Иако дотучен силама неба, храст је пружао изданке још неколико година. А онда се сасвим осушио, али никоме није падало на памет да га обори.
Оба храста, разгранатих крошњи, запамтили су због дуговечности, и с обзиром на месту где су расли, толико тога. Ех, да су умели да причају, да испричају све оно што су запамтили!
Сећајући се тих храстова, заштитника и горостаса, видим тако јасно читаво своје детињство, своју судбину, и поглед на један овоземаљски рајски врт. Та два посвећена дрвета су се подмладила у плодној црници мога сећања и расту даље увис, наткриљујући и зарасли пут и поље и суседна дворишта сеоске општине мишљеновачке…

       Из књиге БелаТукадруз: ИЗ КАРАНТИНА

(“УНУС  МУНДУС”, Ниш, 40/2011, стр. 104)

(Накнадно додато
        Просјански пут  почиње баш тамо где Белилски пут пресеца железничку пругу: Белилски иде право на север, а Просјански на исток пралелно са пружним насипом скоро све до тзв. Обренове стражаре или Рампе, где под тупим углом скреће на север све до бивше Лукићске ваде, ливада, Пека – континенталне прашуме, налик на природу малих притока Амазона. Пут је у своје време водио  преко дрвене ћуприје на Пеку на имању покојних Жикића (где су се све до шесдесетих година 20. века, видели у води остаци дрвених стубова у реци); па преко ливада и врбака под Стржевицу, где је излазио на срески пут који је повезивао Горњу Крушевицу  (Кучево) и Доњи, Звижд, Браничево и Дунав, Велико Градиште, Голубац…  – 9. јула 2012)
Хајдегер је уочио:

Увек изнова иде понекад мишљење у истим делима или у сопственим покушајима стазом коју пољски пут провлачи кроз поље. Он остаје кораку оног који мисли тако близак  као кораку сељака који у зору иде на косидбу…

(Из истог дела, стр. 7)

Тај пут се за мене завршавао столетним храстом Записом, кога више нема.

Тај пут је читав један микрокосмос.

Каква је веза између Просјанског и Пољског пута М. Хајдегера?

Битна. Темељна. Мистична.Неописива. Немогућа…

           (22. мај 2017)

        =извор, из необјављених рукописа српских песника

Albanka iz Skadra oživela srpsko selo 1. deo

Albanke srpske snahe vraćaju život selima - Trag RTS - Албанке

Отпремљено је 15.02.2011.

Ако тражите девојку за женидбу, погледајте у дну овог текста!

Српско село Црчево, прикљештено обронцима Голије и Пештера, за десет година, прошло је пут од места које је требало да буде избрисано са географске карте, до села пуног живота, као по старој која каже да "живот и вода увек нађу пут".

Као што су, као божјом руком вођене, у последњој деценији, у цео гранични обод опустелих српских села ка Космету, (на подкопаоничке падине и пештерске крајеве пуне нежења), почеле да пристижу најпре стидљиво - по која, а потом у великом броју и овде су стигле девојке из Албаније - и донеле живот.

"Божији прст" се овде, можда, огледа у томе што су младожењама Ђоковићима у Црчево све снаје из Албаније дошле са презименом Ђокај (уобичајено презиме за покатоличене Србе Ђоковиће из скадарског региона).

Да није камере Јавног сервиса, животна прича дојучерашњих нежења и сељана Црчева остала би у сенци слике опште пропасти српског села.

Ни Црчево још није спашено.

На први поглед идилична зимска слика из беспутног дела Голије младеначког "белог веша" и дечије одеће, разапетих за сушење између кошара, покривених сламом, само је, реално гледано, последње упозорење држави.

Аутор - Миле Јаснић

Уредник - Љубисав Алексић

Emisija Trag RTS 09.02.2011. - Црчево

Ako imate momka za ženidbu, možda vam provodadžija može biti udruženje Stara Raška iz Beograda. Pomogli su mnogima da se upoznaju, pomoći će svakom dobrom i čestitom domaćinu kome se dosad nije posrećilo da nađe sebi drugaricu i domaćicu domu svome.

Mtv Mahala. Dokumtarni. Film. Zivot na. Selu

Nauka u selu - Stočarstvo, lokomotiva poljoprivrede: Priča sa Stare planine

Објављено је 17.11.2015.

Ovčarstvo je četvrta po značaju grana stočarske proizvodnje i učestvuje sa 3,5% u ukupnom stočarstvu u Srbiji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku između popisa poljoprivrede 1960 godine i popisa 2012 godine broj ovaca opao je sa 4,3 na 1,7 miliona koliko se danas uzgaja na 155 hiljada gazdinstava. Prema istom izvoru ovom granom pretežno se bave u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Od ukupnog broja ovaca samo 10% gaji se na velikim gazdinstvima što znači da su nosioci razvoja ovčarstva u Srbiji mala i srednja gazdinstva.
Po brendovima koji su vezani za ovčarstvo prednjači pirotski region. Pirotsko jagnje, pirotski kačkavalj i peglana kobasica proizvodi su po kojim je ovaj kraj poznat. Gledaoci će imati prilike da vide kako danas izgleda Stara planina koja je nekada bila puna života. Danas su sela pusta a put vodi samo u jednom pravacu. Sa Stare planine u obližnje gradove.

Završavjući ciklus emisija o stočarstvu, u kojima smo analizirali situaciju u ovoj poljoprivrednoj grani, kao najsnažniji utisak ostaje nezadovoljstvo poljoprivrednih proizvođača. Bez obzira na podsticajne mere koje donosi Ministarstvo poljoprivrede u cilju razvoja stočarstva, najveća zamerka poljoprivrednih proizvođača je nepostojanje dugoročne strategije i stalne promene u agrarnoj politici.
Za kraj ostavljamo razmišljanje i pitanje Draška Danilovića, uglednog poljoprivrednika iz Kuzmina koji zajedno sa svojim sinovima obrađuje nekoliko stotina hektara i bavi se intenzivnim stočarstvom.

Urednik emisije Aleksandra Šarković.
Montažer Marija Bogićević.

ALBANCI SPREMAJU NOVI UDAR NA SRBIJU I MAKEDONIJU...

TRAMP POTPISAO! Amerika dala zeleno svetlo Crnoj Gori za ulazak u NATO