Залеђена земља; тврда;залеђена вода у судовима за коке. Нема од данас чепркања, осим у шупи...
Синоћ је била вејавица, мачак иако повређен одћопао је на три ноге у ноћ негде; узалуд сам га дозивао. Јутрос, видим да долази из правца свињца; надам се да му рана зараста. Предња десна нога. Покушао је да му је одгризе један сурови главати црни мачак; три пута тежи од Жуће, подмукао, прави разбојник.Кокошке су прсднуле по дворишту, према капији; а онда су се се почеле враћати под шупу, где је било жита, и заклона. Неке су покушавале да кљуцају врхове залеђене траве која је била почела да ниче пре неколико дана.
Покушавао сам да направим неколико снимака - дворишта, које је постало преко ноћи нека врста карикатуре блатњавог дворишта од прекјуче. Синоћ су, десетак гугутака долетеле, гладне и жедне, предвече, када сам хранио јато; и ћуран и ћурке их нису нападале, јуриле; охрабрили су се и врапци који спавају у сложеној камари грања недалеко од капије - солидарност птица!
Као да је Жући рану лизала мајка или сестра, помислих у соби, наместивши му лежај крај шпорета који је ширио топлоту. Погледао сам рану; читава рањена нога је била укочена, можда поломљена на пола, длака је била толико олизана, као да су две мачке покушавале да помогну Жући током ноћи. Поново сам му, отворени део ране намазао свињском машћу, и мачак је заспао.
Ето и мачке су солидарне, као и женке ирваса када доносе младунце на свет!
А људи?
Сањао сам неки сан, мутан; као да сам срео неку особу, непознату ми, у црном; и трудио сам се да не мислим о томе. Разне снове сањам у последње време...
Нисам ни покушавао да протумачим сан; ... Промицале су ми нејасне мисли кроз главу, али ја сам већ љуштио кромпир; лук; вадио димљени гроник из фрижидера, и додавао сува дрва на ватру у шпорету која се разгорела; требало је да скувам јело које нам је покојна мајка чешће спремала зими... И тако сам заборавио на мучни или ружну утисак слике зиме у нашем дворишту...
(предвече, 05.02.23)
Нема коментара:
Постави коментар