ФРАГМЕНТИ. Сектор Почетка и Краја
Зов ан изап
Translate
Претражи овај блог
субота, 4. август 2018.
петак, 3. август 2018.
30. XI 1973. Чежња анђела
![]() |
| Гробље у Поточићу, Мишљеновац |
Две вечности су дане човеку да искуси: вечност тела и вечност бола; трећу вечност коју обећавају глупацима - попови, књижевници и фарисеји - на небу - не постоји!
Не постоји!
* *
Музика је дубља и од поезије и сликарства, музика је као љубав, непоновљива и раздирућа. Она вибрира између неба и земље, као што подрхтавају сребрне пантљике месечине у једном сну јесенске ноћи.
Музиком се не може на тренутак осветлити најдубља полутмина човековог бића. Аритектуром се може изразити величанствено и монументално, а музика - чини ми се - изражава све степене чежње, наде, боле, ведрине и среће...
* *
(Лара.) Да заспим, не могу. Да ли ме то сан мами и мори, или ми се прикрада сећање на једно чаробно и непоновљиво пролеће у Хомољу?
Видим тај благи брег плав од расцветаних јоргована. И јагоде посуте шећером.
И видим, понекад, одозго, са Јелењске Стене лепоту панораме Кучева, и чини ми се да бих могао да полетим и нестанем у понору Клисуре и магли јоргована.
Шта ме то вуче тим понорима завичаја, једног и јединог, мансардама, и вечерњим маглама?
![]() |
* *
Тапете се одлепљују од зида реско - тако и мој дух раскида веридбу са прошлошћу, завичајем, и трагичним осећањима и сећањима.
..........
Јесте ли видели пепељиве и бакарасте усплахирене голубове једног јутра кад је пао снег? Они су се уплашили од лепоте и белине и од величине божјег благослова и винули су се толико високо у небо да су постали невидљиви.
То нису били само пепељиви и бакарасти голубови једног јутра кад је пао снег, већ моја чиста чежња. Чежња човека који се страховито узвисио и удаљио од љубавног извора... Чежња анђела...
![]() |
| Тешко је разумети другога, зар не? Језик је шкрт. Други човек је наглув, можда и кратковид? |
* = извор: из необјављених бележака (1973)
ПОТИСНУТА КРТИТИЧКА РЕЧ
- Свако интелектуално друштво у коме нема расправе, разговора међу људима, у коме нема размене мишљења, у коме је мишљење сведено на притисак миша и које вам онда неко сервира преко интернета, нема доброг закључка - рекла је Вида Огњеновић.
Овим је, по њеним речима, жестоко угрожено и јавно мњење, које је разбуцано и корумпирано тиме што је политика узела све у своје руке, почевши од запошљавања до награђивања.
ичко јавно мњење, јер њему није дозвољено да постоји. У ствари је, на известан начин, ућуткано већ неко време. Мислим да је тренутно у највећој кризи наша друштвена свест. Данас можете свакога напасти - и појединца и групу на друштвеним мрежама, које су апсолутно новине без уредника и без икакве контроле, од њега направити најгору и најнеморалнију особу, а да зато никоме не одговарате и да вас нико не узме у заштиту - оценила је Огњеновићева. - Наше друштво је доживело да је интелектуалац исмејан, потиснут, потлачен. Не да више нема главну реч у јавном мњењу и друштвеној свести, нити је више њен креатор, него је нема ни у својој професији. У таквом друштву, и у таквом друштвеном окружењу "Максимум" нема никакве шансе.
= извор "Вечерње новости" >Потиснута критичка реч
Прочитајте још - Вида Огњеновић: Свет ће постати глобални "Мекдоналдс"
- Немамо више крит


