Трешње само ретки саде и калеме. Птице су бољи воћари од људи, оне су толико расејале трешњевих стабала да их нико више не може пребројати. Сад су у моди - печурке, рујњаче и вргањи, и друге, које се скупо продају.
Али, баш нас брига. ми смо пошли, као и пре три године, да беремо трешње.Мој млађи син, пратилац, и духови наших драгих упокојених који нам усадише љубав према трешњама. Крај Пека их има неколико. Најчешће их оберу птице, или кише, као ова што је падале минуле ноћи.
Идемо блатњавим путевима, којима ретко ко пролази; напредујемо полако, јер волимо тај опри незаборавни укус сазрелих дивљих трешања, које саме о себи брину.
...
 |
| Врт Св. Петке (7) |
 |
| Белатукадруз, 24. мај 2017. Звижд |
 |
| Штета да нисмо пролазили овуда када је овај багрем цветао!
Траве су већ до појаса, за који дан стиже и јун. Почетак лета. Кише су толико падале да је влага свуда; али земља има бескрајну жеђ, и упија све.
У повратку, у село, видимо пролећну бујност, свуда; и неописиву моћ обнове природе.
Живнула је и наша крушка испод куће.
Припрема се Спасовдан, свако у свом дворишту припалио ватру и - пече. Као некада давно.
Заправо, не баш сасвим. Место је тада било многољудније, и сталнио је пролазио неко крај наше куће. Сада - деца у групама пролазе око поднева, враћајући се из школе.
У комшилуку цичи прасе, печеница. Затим - чешљугар распали оглашавање своје радости из крошњи наших дворишних ораха. Неће престати до сутона. Село има своју арому, и тугу.
(24. 05. 2017)
|
Нема коментара:
Постави коментар