Translate

Сазвежђе З.

Атлантида , Бело, Црно, Црвено , Млади Сузовци , Интервју , Велика Заветина , Одавде , Мајдан Бодлер , Донације , Родно место , Група ЗАВЕТИНЕ , Ab ovo , Фонд за издавање књига и часописа , Симболи и сигнали , Огласи З , Београдски меридијан , Библиотека ЗАВЕТНИК , Мирослав Лукић , Хомољски мотиви , Задужбина ЗАВЕТИНА , Царски рез , Круна , Едиција ЗАВЕТИНЕ , Копча , Музеј немогућег ратара , Чување успомене на Михаила Петровића , Алтернатива , Ђавоља капија , Чудесни подрум вина врх Нерезина , Сазвежђе З (нулти степен) , Ћутање , Несебичан музеј , Литија , Домаће сукно европски штоф , Зелена магаза , КРУГОВИ , Превредновање , Дрво живота , Без премца , Четврта Србија , Алинеја , Прозори , Фонд ППЗ , Нова станица у пустињи , Зона преливања , Алинеја , Срж , Бездана уметност , Место Прелаза , Хоризонт , Едиција ЗАВЕТИНЕ , ГАВРАН (Архив у оснивању...) , Мала Заветина , Тзв. KУЛТУРНИ ДОДАТАК , Облуци;троуглови.Лепенски вир , Мала Заветина , Белатукадруз , Едиција БРАНИЧЕВО , Писмо из карантина , МЛАДОСТ БЕЗ СТАРОСТИ.... , Знак препознавања , PRO ET KONTRA , АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ , РЕНЕСАНСА , Потемкинова села , Сазвежђе З , Магазин Сазвежђа З , Каталог осујећеног песника , Себични музеј , НЕОЛИТ , ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ , Виртуелни МУЗЕЈ ЗАВЕТИНА , Канал ЗАВЕТИНЕ , Архив.БЕЛАТУКАДРУЗ , Алманах СУЗ , Буквар Лепенског Вира , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2) , Библиотека АБВГ... , Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ , ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе , ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ , КОГИТО КЛУБ , Оркестар СУЗ , Посебна породична заветина , ТАЛОГ. Алманах за живу традицију, књижевност, превредновање и алхемију , СКРИВАЊЕ БОСИОКА , Мадоне Одјека , ОДАНДЕ ДОВДЕ , Контакти , Северци , Мансарда

недеља, 10. јун 2018.

Изводи из DEFENCE OF POETRY ("Одбрана поезије")

Коњски босиљак


















(...)

У Београду, 12. XI 1973.

Судбина мог првог романа "Судбина раба Мирослава" је извесна*: као пророк узбуркаће публику, југословенску и европску, као законодавац донеће нове погледе: на живот, љубав, смрт, природу, патњу, слободу и историјски детерминизам, уметност, пораз и - преображење....
итд. и томе слично.

Паљење свећа на гробљу у Мишљеновцу...


______

    *  НАПОМЕНА написана 45 година после ових редова. -  Од мог првог рукописа споменутог романа, сачуван је само поговор - писан 12. XI 1973. Где главнину чини  ауторски осврт на роман "Судбина раба Мирослава", кога су "појели" "бирократски мишеви" југословенског титоизма, или соц. официјализма, и од кога је остала само једна поема (истоимена поема Судбина раба Мирслава, тј. стихови, песме, главног јунака, којим се тај роман завршавао). Понешто сам испричао и о том сачуваном остатку тога рукописа, не вреди на то губити време. Нисам имао среће са тзв. "великим" београдским издавачима  последњих деценија 20. века. И тачка. Ту се више не може ништа исправити. Ко је успео да исправи Криву Дрину?
    Био сам премлад, преамбициозан, идеалист, наивчина.
    Тај несуђени и необјављени поговор споменутог романа коме су главе дошли наведени бирократски уреднички мишеви, писан је у трећем лицу.  Прве реченице тога поговора су одвећ патетичне. Претенциозне. Наводно, аутор споменутог романа био је чврсто руковођен следећим исказима и путоказима најтананије    стваралачке маште једног енглеског песника, романтичара, који се утопио млад у Италији, 1822. године, и његовом капиталном тексту (наведеном у наслову).

   1. Поезија је запис  најбољих и најсрећнијих тренутака, најсрећнијих и најбољих умова.

   2. Поезија преобраћа све у љупкост (....) Она преображава све оно чега се дотакне, и сваки облик, који се креће у зрачењу њезиног присуства, мења се чудесном сагласношћу у утеловљење духа којим одише; њезина тајна алхемија претвара у питко злато отровне воде које теку из смрти кроз живот; она скида вео обичности са света, и обнажује уснулу лепотицу која је дух поезијиних облика. - Све ствари су онакве како их опажамо, бар у односу према ономе који их опажа...

    3. Најпоузданији гласник, друг и пратилац буђења велике нације која ће извршити благотворну промену у мишљењу илио у институцијама, јесте поезија.

    4. Сва узвишена поезија је бесконачна; она је као први жир, који потенцијално садржи све храстове.

   5. Песма је права слика живота изражена у његовој вечној истини.

    6. Поезија није као умовање, моћ која се напреже према одлуци воље. Човек не може да каже:"Хоћу да пишем песме". То не може да каже ни највећи песник, јер дух кад ствара, личи на угљевље које се гаси а које неки невидљиви утицај, као несталан ветар, распирује до пролазног сјаја;  та моћ се рађа у нама, као боја цвета који бледи и мења се с развојем његовим, и свесни делови наше природе не могу да предскажу ни њен долазак (подвукао аутор) (....)
Позивам највеће песнике садашњег времена да кажу није ли заблуда тврдити да су најлепша места у поезији створена напорним трудом и ревношћу.

       * * *
       Чему сви ти осврти, изводи и накнадна дописивања, накнадна памет?
        Вреди оставити сведочанства...
        Пре неколико дана, у свитање, нашао сам се на нашем имању, после олује и грмљавине које су туда протутњале оставивши много литара воде: трава је била влажна, небо ноћно сиво, са мастиљавим облацима, иза којих се повремено појављивао и опет нестајао Млади месец. Деловао је сабласно и гордо... И пловио је према оближњем гробљу сеоском. Губио се иза мрачних облака.
        Био је неописиво леп, и можда то никад не бих записао, описао, да се нешто није догодило баш тих дана. Једног поподнева сам заспао, и можда спавао не више од сат времена, када ме је пробудила нека анђеоска музика, црквена, тиха, неописива. Та музика ме је носила као таласи језера неко време. Био сам у царству мртвих и враћао се из тог тајанственог света  из кога се изгледа нико више не враћа. Као што је Месен нестајао иза облака пред свитање иза мрачних облака, тако и лепта, и многе друге ствари, најприсније успомене, и најдража бића улазе у неко неповратно страшно царство заувек.
    На рушевинама и на пепелу мојих необјављених рукописа (романа, или збирки песама), ницала су чуда, о којима сам избегавао и да говорим и да пишем, што је било велики грех.
     Произвођачи стихије, као и стихоклепци, треба да заврше у паклу по милости Бога и анђела.
     

Нема коментара:

Постави коментар

Follow by Email