петак, 9. јун 2023.

Пружни прелаз Караула

 (Караула Немогућег Ратара)

9. јун 2023. Око поднева.



(Силазећи са Нашег брда)

НАТАША И КОМЕНТАРИ

 



Оцијенило је 16 особа
Оценили су Jovana Kirov и Barbara Barbi

 

Ivana-Ina Pančur
Templarji su isti kao Rim.
Katari su ovi koji nose istinu u svom srcu❤
Radmila Obradovic
TO JE CUVENI ZILE ZVANI GESARA😁😁😁😁😁

 

Ufo Roswell
Jel to onaj Zile sto pricao o Gesari nesari i med bedovima

 


 

четвртак, 16. фебруар 2023.

Због чега?

 

ЗБОГ ЧЕГА СЕ НАША ДУША ВРАЋА?


Враћа, свим оним кућама, у којима је становала, живела,

као ластавица током пролећа са југа на север

у оне арове или шупе где је направила гнездо?


Па и онда када човек или жена имају преко седамдесет лета?


Враћа у сновима?


Због чега улази у авлије на периферији вароши, 

у пространа дворишта на брдима, са орасима и шљивама,

са оградма од цигле, или од поцрнеле тарабе?


Због чега лута обалама шумске реке,

преграђене блоковима стена, каменим јазовима

преко којих се прелива

и које више не може померити ни снага

највећег запамћеног поводња?

 

Шта тражи? Немогуће? Непојмљиво?

Сродне душе? Духове умрлих?

....

Не знам одговор?

Наслућујем. Не један, више одговора има,

смео бих се заклети. Више...?




_______

   * Записао сам ово након што сам се пробудио из сна, у којем сам ноћас сањао тетка Наталијин дом у К. На изванредном месту, на једном од најузвишених тачки око варошице у долини; одакле пуца величанствен поглед на најлепши видокруг -  Горњег Звижда. Провео сам у њему скоро 4 године, гимназијске; док беху живе племенита баба Живана и њена млађа ћерка, тетка Наталија - добре душе...Данас тамо живе неки други људи; тако сам чуо, јер сам после смрти нашег деда Здравка, коњољупца, и преког двометраша са Паљевина (нашег старог имања, од прабаба), једног од последњих расних изданаака звишких Лукића, све ређе навраћао на Ћерану (како се тај крај зове)... Записао сам то и наставио да размишљам неколико часова, не докучивши одговор на постављено питање у наслову... (16.02.2023. Око 11 ч.)



недеља, 5. фебруар 2023.

Студен и лед пресекли влагу...

 

Залеђена земља; тврда;залеђена вода у судовима за коке. Нема од данас чепркања, осим у шупи...

Синоћ је била вејавица, мачак иако повређен одћопао је на три ноге у ноћ негде; узалуд сам га дозивао. Јутрос, видим да долази из правца свињца; надам се да му рана зараста. Предња десна нога. Покушао је да му је одгризе један сурови главати црни мачак; три пута тежи од Жуће, подмукао, прави разбојник.Кокошке су прсднуле по дворишту, према капији; а онда су се се почеле враћати под шупу, где је било жита, и заклона. Неке су покушавале да кљуцају врхове залеђене траве која је била почела да ниче пре неколико дана.


Покушавао сам да направим неколико снимака - дворишта, које је постало преко ноћи нека врста карикатуре блатњавог дворишта од прекјуче. Синоћ су, десетак гугутака долетеле, гладне и жедне, предвече, када сам хранио јато; и ћуран и ћурке их нису нападале, јуриле; охрабрили су се и врапци који спавају у сложеној камари грања недалеко од капије - солидарност птица!

Као да је Жући рану лизала мајка или сестра, помислих у соби, наместивши му лежај крај шпорета који је ширио топлоту. Погледао сам рану; читава рањена нога је била укочена, можда поломљена  на пола, длака је била толико олизана, као да су две мачке покушавале да помогну Жући током ноћи. Поново сам му, отворени део ране намазао свињском машћу, и мачак је заспао.

Ето и мачке су солидарне, као и женке ирваса када доносе младунце на свет!

А људи?

Сањао сам неки сан, мутан; као да сам срео неку особу, непознату ми, у црном; и трудио сам се да не мислим о томе. Разне снове сањам у последње време...

Нисам ни покушавао да протумачим сан; ... Промицале су ми нејасне мисли кроз главу, али ја сам већ љуштио кромпир; лук; вадио димљени гроник из фрижидера, и додавао сува дрва на ватру у шпорету која се разгорела; требало је да скувам јело које нам је покојна мајка чешће спремала зими... И тако сам заборавио на мучни или ружну утисак слике зиме у нашем дворишту... 

         (предвече, 05.02.23)

ПОТИСНУТА КРТИТИЧКА РЕЧ

- Свако интелектуално друштво у коме нема расправе, разговора међу људима, у коме нема размене мишљења, у коме је мишљење сведено на притисак миша и које вам онда неко сервира преко интернета, нема доброг закључка - рекла је Вида Огњеновић.

Овим је, по њеним речима, жестоко угрожено и јавно мњење, које је разбуцано и корумпирано тиме што је политика узела све у своје руке, почевши од запошљавања до награђивања.

ичко јавно мњење, јер њему није дозвољено да постоји. У ствари је, на известан начин, ућуткано већ неко време. Мислим да је тренутно у највећој кризи наша друштвена свест. Данас можете свакога напасти - и појединца и групу на друштвеним мрежама, које су апсолутно новине без уредника и без икакве контроле, од њега направити најгору и најнеморалнију особу, а да зато никоме не одговарате и да вас нико не узме у заштиту - оценила је Огњеновићева. - Наше друштво је доживело да је интелектуалац исмејан, потиснут, потлачен. Не да више нема главну реч у јавном мњењу и друштвеној свести, нити је више њен креатор, него је нема ни у својој професији. У таквом друштву, и у таквом друштвеном окружењу "Максимум" нема никакве шансе.

= извор "Вечерње новости" >Потиснута критичка реч

Прочитајте још - Вида Огњеновић: Свет ће постати глобални "Мекдоналдс"

- Немамо више крит