уторак, 12. јун 2018.

ЛЕТО


(...)

..
Баш се лепо расцветало Мајчино дрво*.
На чесми - чуваркућа. Живнула од пљускова минулих дана.
Друга авлија, обријана, као очево лице...

___________________

      * Тако зовемо то дрво, које је наша рођака Мица "Американка" донела из једног њујоршког предграђа својој Доди, тј. нашој мајци, која га је расадила, однеговала, и које смо обично звали Америчко дрво. Кад оно процвета, значи да је стигло лето, без обзира на званични календар. А кад смо већ код календара, ово лето је поранило скоро месец дана. То се види по томе - да су и трешње и кајсије и рибизле, сазреле коју недељу раније него обично...
     Наслов ових белешки је полутачан, можда би боље било да гласи "Лето на помолу", али цветови Америчког дрвета ме демантују. Обично се лепо расцветају почетком јула и касније...

..



















..
Друга авлија, ако се посматра из другог угла, делује веома обријано, као очева брада; али слика, тј. детаљи на овој фотографији, нешто увеличани (мислим на траву) намећу друкчији, чупав утисак. Необријано лице, чекиње...
..

.. Понекад, фотографија снимљена из посебног угла, прераста у фотомонтажу, која збуњује. Као у овом случају. Друга авлија је минулих дана избријана боље него лице неког старца. Нема више крпеља, ни комараца, ни високе траве  кроз коју миле зелењаци и по нека змија...

...

... Ова тамњаника (лоза, прошле године засађена) напредује сваким даном све више, чак има и гроздића, можда кроз 3-4 недеље стигне и под стреју штале, склони се у хлад? Ову лозу сам ја засадио, направио јој ослонац и пут, од чврстог дрвета, багрема...

     Могао сам да будем виноградар, и пчелар, то је боље и перспективније занимање од занимања писца. Живот писца пун је стресова и неизвесности, а ова лоза човека испуњава неким миром који долази од раста и зеленила, и цвркута чешљугара, који одјекује иза штале на некој шљиви, и расипа се као ниска белих бисера...
Објавио у
Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

ПОТИСНУТА КРТИТИЧКА РЕЧ

- Свако интелектуално друштво у коме нема расправе, разговора међу људима, у коме нема размене мишљења, у коме је мишљење сведено на притисак миша и које вам онда неко сервира преко интернета, нема доброг закључка - рекла је Вида Огњеновић.

Овим је, по њеним речима, жестоко угрожено и јавно мњење, које је разбуцано и корумпирано тиме што је политика узела све у своје руке, почевши од запошљавања до награђивања.

ичко јавно мњење, јер њему није дозвољено да постоји. У ствари је, на известан начин, ућуткано већ неко време. Мислим да је тренутно у највећој кризи наша друштвена свест. Данас можете свакога напасти - и појединца и групу на друштвеним мрежама, које су апсолутно новине без уредника и без икакве контроле, од њега направити најгору и најнеморалнију особу, а да зато никоме не одговарате и да вас нико не узме у заштиту - оценила је Огњеновићева. - Наше друштво је доживело да је интелектуалац исмејан, потиснут, потлачен. Не да више нема главну реч у јавном мњењу и друштвеној свести, нити је више њен креатор, него је нема ни у својој професији. У таквом друштву, и у таквом друштвеном окружењу "Максимум" нема никакве шансе.

= извор "Вечерње новости" >Потиснута критичка реч

Прочитајте још - Вида Огњеновић: Свет ће постати глобални "Мекдоналдс"

- Немамо више крит