(...)
ЧЕТИРИ ФОТОГРАФИЈЕ
 |
| Млади багрем, који ниче из пања. Жилав коров |
..
 |
| Косио сам пред кишу, по оморини. И поломио косило. Тако је смлаћен млади коров, за две недеље, рецимо... |
..
 |
| Колико коса имате у кући? Две, три, десет? Колико су старе? У каквом су стању? Имате ли алат за накивање? Знате ли да накивате косу? |
..
 |
| Ништа тако брзо не буја, као шума и цвеће почетком лета... |
..
Отац је, док је био жив, накивао косе. Мене том умећу нису никад подучавали. Трудили су се својски да ми огаде живот сељака. И успели су временом у томе. Као пензионер, и да хоћу, не бих могао ни стигао да савладам све тајне једног правог сеоског домаћина.
Нема више ни оних који накивају косе, да им платите да то ураде. Нема ни косаца. Шуме су се спустиле до првих сокака сеоских. И заузимају полако велика, пространа дворишта...
Земља је у њима мрсна! Траве и без киша лудују. А тек са овим новокомпонованим тропским пљусковима!
Више је у магази поломљених коса и српова, дрљача, вила и грабуља, ашова и мотика, које је углавном отац набављао. Почетком пролећа, почео сам да обнављам алат. Брат је купио још прошле године тример за траву, који брија као бријач. Међутим, конац се често кида...Ја сам купио косу. Више врста коса има, трговац ме одмерио и рекао: "Узмите ове руске, оне су најефтиније.Пробајте..." Руска је, и ненакована, косила добро...
Њу ћу ја, ових дана, накивати...
..
Нешто најрадосније, чега се сећам је - косидба наших ливада ПРЕКО ПЕКА. Када би један косац морао да коси ту бујну гуњицу, у Лакомици (где је био салаш), и на другој обали реке, "преко Пека", како се уобичајено говорило, требало би му, чак и ако је један од бољих косаца, неколико дана.
Косило их је, удруженим снагама, двадесетак косача. Наших комшија, и надничара које смо узимали. Косило се уз такмичење, подвиковања, песме... "Ау, исекох још једну змију, види колика је..." Иако је преко Пека било трешања, вишања, шљива ранки, слатких црних и белих дудињки, тамо нисмо прелазили, док косци не покосе, и док се сено не покупи, и упласти. Најмање по 3 велика пласта... Сељаци су се испомагали. Жива је била - косачка моба!
Тога дана, мајка је најкасније до десет пре подне, доносила храну у две пуне беле корпе од прућа: топле погаче, сир, пржено свињско месо, краставце, парадајс, црни лука, пасуљ, ракију од шљиве ранке... Јер посао косача је тежак, треба људство, мобаре нахранити...
По ливади је било, поред шљива ранки, белошљива и високих усамљених стабала брестова, киселог дрвета. А уз саму обалу је било јова и топола, црних и белих, и високих до неба.
Обично би мајка испод разгранатог и високог киселог дрвета између откоса распрострла чаршав од конопље, избељен на спрудовима, и на њега поставила - топлу и укусну и калоричну храну. Свега је у то време косидбе већ било у изобиљу, и косци би, огладнели, навалили на храну...
Косили би после тога, можда још сат - два, а онда би направили паузу за одмор, који су они проводили скачући у вирове крај нашег имања. Однекуд би искрснула и загажања (мрежа за риболов, боље рећи криволов), двојица би држала крајеве загажње, а остали би гонили рибу у мрежу. И онда би се чуло, "дижи!", и мрежу би подизали изнад воде, а у њој се прпушало на стотине риба...
..
Улов би поделили, и неко би га однео у село, а косци су наставили свој посао на суседним ливадама. Код Милета Персиног, код Миленка Лукића, код Бранка Вује...
* *
Мобе су наслеђене од дедова и прадедова. Како би српски сељак преживео без моба? Мука и тежак рад би га сатрли пре времена. Народ је то знао и испомагао се...
* *
А данас? Данас више има тримера и трактора и косачица, него коса у селу и косача. И - све је урасло, и обрасло, као у прашумама. И Преко Пека, и Лакомица, и Главичица, Голастрана, Нерезине, Букове Ливаде, Чипавице, Дубраве, Басаре...
(13. 07. 2018)
Нема коментара:
Постави коментар