(....)
Требало је да се окренем налевокруг и да одем и не слушам неумесне опаске на мој рачун равне шегачењу. Као да су све прочитали, - они ништа не читају . Они се ругају Александру Блоку или Јакобзену (писцима, чије белешке и прозе поново читам у последње време). Анђео који се крије у нашој сенци и који нас наводно чува, од нас се удаљио, можда на кратко? Све, све је у вези са нама, и са нашим недостацима. Чак и кад неко нехатом сломи грану неке палме у Алжиру, то осети неко у Сибиру. Да не говорим о томе кад неко негде плаче, због нас плаче, у нас гледа. Везе између далеких звезда, везе између векова, миленијума, везе између планина, мора и океана, извора и ушћа. Још неуочене, ретке и непојамне везе, могу да спасу свет.
Питао сам звезде да ми кажу извор јада и оволике жалости једне паћеничке ноћи; оне су ме прво гледале с неразумевањем с висине, али нису одолеле да ми испричају. Све ми испричаше звезде, о везама, несхваљивим и дубоким, тајним и нерасветљеним...
* *
(Сан). Не могу да се сетим када сам се обрео на обалама једне велике реке, са жељом да се отиснем низводно у неповрат. Сећам се само да сам желео да путујем на неком бурету до циља, али кад сам осетио да је буре нестабилно на води, дигао сам руке и вратио се моторним чамцем узводно. Док сам пловио испод неког великог моста, неко од возара се насмеја и рече да је оно место на којем ја силазим из чамца у воду пуно змија...
Не разумем овај сан. Шта значи буре? Жељу за пијанством?
Све изгледа апсурдно и неодређено; можда зато јер се након буђења не могу сетити тачно свих детаља сна, или можда што не желим да их се сетим?
Ако сам желео да се отиснем низ реку у неповрат, на бурету, то је имало неки свој скривени повод и разлог. Ако нисам имао храбрости и вештине да наставим отискивање на бурету низ мирну и широку мутну реку, и то је имало свој разлог...
* *
То није добро, то: поводити се за апостолским моралом једног песника, збуњеног пред светом, који, још једино о водама и плотовима из детињства, уме да муца...
Демонстрације. Скандирали смо: "Војска је непријатељ слободе!" И - Елас! Елас! Елас! - Никсон је фашиста!... "Јуче Чиле, данас Грчка, сутра...?"
Затим је поворка демонстраната кренула са београдског Филозофског... (22. XI 73.)
Амбасаду пред којом смо протествовали чувала је наша полиција. Амбасадор је горе, на другом спрату, седео са својим сарадницима и смејао нам се у брк. Један од студената рече:"Иди у продавницу и купи јаја и парадајс да их гађамо!" Викали смо: "Живела слобода грчког народа! Американци напоље!" После смо се вратили на Филозофски, неко је покушао да резимира све што се догодило кроз Београд; слаб говорник. Једно0 име се нарочито истицало: "Пап". "Пап" је умео да заталаса гомилу студената, да је прене и улије јој одушевљење...
* *
По ко зна који пут силазим низ Топличин Венац, и по ко зна који пут мислим: добра је патња, самоћа је благо. Не пишем више љубавне одговоре на писма из Фрајбурга...
Највеће богатство у великим градовима није новац ни пријатељство утицајних људи, већ - стицање искуства, само искуство.
Нема коментара:
Постави коментар