Translate

ПРЕТПЛАТА НА ЧЕТИРИ ЕЛЕКТРОНСКА ИЗДАЊА

ПРЕТПЛАТА НА ЧЕТИРИ ЕЛЕКТРОНСКА ИЗДАЊА
СПЕКТАР * ТАЈНОВОДСТВО * УЖАС * ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ >> на четири године >> веома повољно

петак, 02. јануар 2009.

ДВА ВЕКА. АЛБУМ СЛИКА 1899 - 1999. (002)


ДВА ВЕКА.

АЛБУМ СЛИКА 1899 - 1999.
КОШ.Први*


1. ГРОЗДАНА - Грозда, ДИМИТРИЈЕ - Мита и СТАНКО ЛУКИЋ, усред фотографског атељеа "Allscher", Оrshova, (1899 ?). У средини , седи у фотељи Димитрије, прегледач бобичавих свиња, власник кафане у Текији, у грађанској ношњи, са ердељком на глави, и xепним сребрним часовником за појасом. Са Димитријеве десне стране - Гроздана, његова друга жена, у грађанској ношњи, стоји. С лева, њихов седмогодишњи син јединац Станко, у белом оделу... (Фотографија је оштећена...) (Напомена : Дубок је бунар прошлости ; зар га не би требало назвати безданом? - говорио је отац, када се сећао наших предака. Говорио је о њима, кућним духовима, силазећи у бездан генеалогије, у мрачне ходнике лавиринта родослова. Тај непознати и неизвесни пут, то очево сећање, показало се да је већ одавно било повучено из оптицаја, да не припада заједници прагматичних људи. Објашњавајући ми ко смо , одакле смо дошли, отац се спуштао до сеоба и Пазван Оглуа, до Првог српског устанка, до једног од родоначелника, Луке, по коме смо понели презиме, а о коме отац није знао ништа одређено. О свом прадеди, Спасоју, знао је да је умро прерано; знао је о њему мање него о свом деди Димитрију, који је настрадао несрећним случајем, такође, прерано. Спасојева жена Јована, остала је са шесторо мале деце ; зли људи су је отерали враxбинама и мађијама из Мишљеновца, па се са децом, све једном другом до ушију, потуцала по печким селима, радећи под надницу. Кажу да је и просила. Радила је и по Банату. Њен најстарији син, Димитрије, као момчић, помагао је свињарским трговцима ; уз њих је научио занат лечења бобичавих свиња. Мишљеновчани су Јовану прозвали "Пудљива", и тај надимак јој је остао, до двадесетих година ХХ, када је, сасвим ослепела, умрла. Лукићима је остао надимак ПУДЕ - они који пуде (плаше) народ (можда због високог раста?) ; надимак је измењен и временом добио сасвим супротно значење. Јовану су зли људи отерали тако што су јој једне ноћи намазали врата крвљу , људском погани и перјем... Када се вратила у Мишљеновац, после неколико година надничења и просјачења, општина јој је као сиромашној удовици, доделила десетак хектара општинске шуме, далеко од села, где су биле бачије и салаши...Паљевине, Бандера, Столице )


М. Лукић


______


* Ово сам записао 10. фебруара 1997:
Човек ни једну људску улогу није одиграо, или их је већ одиграо све, а требало је прихватити само једну, или две, из мојих мана и порока, амбиција и слабости, као из мојих најбољих врлина, помаља се нешто неописиво и стварно, неизмерно као страва пространстава.
Донели су тај Кош, коначно и у њега убацују стару фотељу, дотрајале телевизоре, епископе, дијапројекторе , бивше људе, опушке , гајтане, спајалице, прашину и пепео, садржај фијока безбројних , књиге које је прегазило време , зидне слике, касетофоне, магнетофонске траке , документа којима је истекао рок важења.
Тај Кош, као троглава аждаја, гута све то.
Нестају и људи, бродови, илузије и снег, бирократија, као у утроби библијског кита.
Тај Кош гута све, све.
Нокте и браду, сапуницу и лажни полет, изгубљене деценије, мушко семе и срамоту жене. Ормане и рафове књига. Календаре и године културе. Сабрана и изабрана дела и недела. Опусе мумија, стрвина. Речи и речи. Слике и слике. Олупине читавог једног полусвета који је мислио да ће потрајати дуже од свега на свету...
ДАНАС је 3. март 1997. године, око десет пре подне. (....)
(Из једне бележнице)

Нема коментара:

Постави коментар

Из Бележнице (Бела Тукадруз)

Данас сам обишао један део Пека, који је заборављен; и где годишње не сврати ни десетак лица; можда неки риболова?Или ду...

Posted by ЗАВЕТИНЕPress on петак 28. јун 2013.

Follow by Email