петак, 14. фебруар 2014.

ТРИ ПЕСМЕ / Зорица Јанакова



Настанићу се тише од гугутке


Ако једном те твоје груди
Твоје раме под којим сопствен осетих дамар
Пазух твој у који скрих се
И не би кише

Ако једном кровић буду, прерасту у дом

Настанићу се тише од гугутке, скромније од врапца
Од чергарке ласте

А дотле нека не чекам те

Зар насред друма, и празног поља

Са повесмом магле место дима из оџака
И сном о постељи
Уместо постеље

Са сном у грудима,

Тој стрвећој шерпи.

 


Пресељење



Сада смо спрат више, где други нису хтели,
И већину простора
У оку
Заузима небо.

Остало су одбљесци стакала зградурине преко пута.

Сада смо спрат више куда други нису желели.

Ове нове собе као за птице су
Под стрехама
Гнезда.

Прозори не бране врућини
Да од себе овамо склони се
У подне.

А ни зими, да кроз врата улази
Са нама заједно.

Киша направи поточић до насред собе,
У њему своје жеђи без журбе намирује
Невидљиви голуб.

Птица то чини умиљато, нежно.
Онда ми огледамо себе
У истој

Увиреној

Води.



Под овом стрехом нам гнездо



Под овом стрехом нам гнездо
Од плавети
У њему редовно свиће
И мрак доходи
С вечери
Да нам преспава под крилом.

Под стрехом овом удобно је
И комотно
Не може свако на ластин пут !
Заклоњени од кише
Овде смо и ми
Божија деца.

Под овом стрехом
Свет је од песме
И када боли
А песма од глади
Над снегом
У јануару.

Са мном овде су
Моји другари
Одувек врапци
Из паперја овога кутка
И голуждрав
Запоје писак.

Под овом стрехом и радост
И плач
Исто имају име. 


Објавио у
Ознаке: ,

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

ПОТИСНУТА КРТИТИЧКА РЕЧ

- Свако интелектуално друштво у коме нема расправе, разговора међу људима, у коме нема размене мишљења, у коме је мишљење сведено на притисак миша и које вам онда неко сервира преко интернета, нема доброг закључка - рекла је Вида Огњеновић.

Овим је, по њеним речима, жестоко угрожено и јавно мњење, које је разбуцано и корумпирано тиме што је политика узела све у своје руке, почевши од запошљавања до награђивања.

ичко јавно мњење, јер њему није дозвољено да постоји. У ствари је, на известан начин, ућуткано већ неко време. Мислим да је тренутно у највећој кризи наша друштвена свест. Данас можете свакога напасти - и појединца и групу на друштвеним мрежама, које су апсолутно новине без уредника и без икакве контроле, од њега направити најгору и најнеморалнију особу, а да зато никоме не одговарате и да вас нико не узме у заштиту - оценила је Огњеновићева. - Наше друштво је доживело да је интелектуалац исмејан, потиснут, потлачен. Не да више нема главну реч у јавном мњењу и друштвеној свести, нити је више њен креатор, него је нема ни у својој професији. У таквом друштву, и у таквом друштвеном окружењу "Максимум" нема никакве шансе.

= извор "Вечерње новости" >Потиснута критичка реч

Прочитајте још - Вида Огњеновић: Свет ће постати глобални "Мекдоналдс"

- Немамо више крит