ХОМОЉСКИ МОТИВИ: Стадо коза (на путу Мајданпек - Доњи Милановац)
уторак, 23. мај 2017.
Albanke srpske snahe vraćaju život selima - Trag RTS - Албанке
Отпремљено је 15.02.2011.
Ако тражите девојку за женидбу, погледајте у дну овог текста!
Српско село Црчево, прикљештено обронцима Голије и Пештера, за десет година, прошло је пут од места које је требало да буде избрисано са географске карте, до села пуног живота, као по старој која каже да "живот и вода увек нађу пут".
Као што су, као божјом руком вођене, у последњој деценији, у цео гранични обод опустелих српских села ка Космету, (на подкопаоничке падине и пештерске крајеве пуне нежења), почеле да пристижу најпре стидљиво - по која, а потом у великом броју и овде су стигле девојке из Албаније - и донеле живот.
"Божији прст" се овде, можда, огледа у томе што су младожењама Ђоковићима у Црчево све снаје из Албаније дошле са презименом Ђокај (уобичајено презиме за покатоличене Србе Ђоковиће из скадарског региона).
Да није камере Јавног сервиса, животна прича дојучерашњих нежења и сељана Црчева остала би у сенци слике опште пропасти српског села.
Ни Црчево још није спашено.
На први поглед идилична зимска слика из беспутног дела Голије младеначког "белог веша" и дечије одеће, разапетих за сушење између кошара, покривених сламом, само је, реално гледано, последње упозорење држави.
Аутор - Миле Јаснић
Уредник - Љубисав Алексић
Emisija Trag RTS 09.02.2011. - Црчево
Ako imate momka za ženidbu, možda vam provodadžija može biti udruženje Stara Raška iz Beograda. Pomogli su mnogima da se upoznaju, pomoći će svakom dobrom i čestitom domaćinu kome se dosad nije posrećilo da nađe sebi drugaricu i domaćicu domu svome.
Српско село Црчево, прикљештено обронцима Голије и Пештера, за десет година, прошло је пут од места које је требало да буде избрисано са географске карте, до села пуног живота, као по старој која каже да "живот и вода увек нађу пут".
Као што су, као божјом руком вођене, у последњој деценији, у цео гранични обод опустелих српских села ка Космету, (на подкопаоничке падине и пештерске крајеве пуне нежења), почеле да пристижу најпре стидљиво - по која, а потом у великом броју и овде су стигле девојке из Албаније - и донеле живот.
"Божији прст" се овде, можда, огледа у томе што су младожењама Ђоковићима у Црчево све снаје из Албаније дошле са презименом Ђокај (уобичајено презиме за покатоличене Србе Ђоковиће из скадарског региона).
Да није камере Јавног сервиса, животна прича дојучерашњих нежења и сељана Црчева остала би у сенци слике опште пропасти српског села.
Ни Црчево још није спашено.
На први поглед идилична зимска слика из беспутног дела Голије младеначког "белог веша" и дечије одеће, разапетих за сушење између кошара, покривених сламом, само је, реално гледано, последње упозорење држави.
Аутор - Миле Јаснић
Уредник - Љубисав Алексић
Emisija Trag RTS 09.02.2011. - Црчево
Ako imate momka za ženidbu, možda vam provodadžija može biti udruženje Stara Raška iz Beograda. Pomogli su mnogima da se upoznaju, pomoći će svakom dobrom i čestitom domaćinu kome se dosad nije posrećilo da nađe sebi drugaricu i domaćicu domu svome.
Nauka u selu - Stočarstvo, lokomotiva poljoprivrede: Priča sa Stare planine
Објављено је 17.11.2015.
Ovčarstvo je četvrta po značaju grana stočarske proizvodnje i učestvuje sa 3,5% u ukupnom stočarstvu u Srbiji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku između popisa poljoprivrede 1960 godine i popisa 2012 godine broj ovaca opao je sa 4,3 na 1,7 miliona koliko se danas uzgaja na 155 hiljada gazdinstava. Prema istom izvoru ovom granom pretežno se bave u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Od ukupnog broja ovaca samo 10% gaji se na velikim gazdinstvima što znači da su nosioci razvoja ovčarstva u Srbiji mala i srednja gazdinstva.
Po brendovima koji su vezani za ovčarstvo prednjači pirotski region. Pirotsko jagnje, pirotski kačkavalj i peglana kobasica proizvodi su po kojim je ovaj kraj poznat. Gledaoci će imati prilike da vide kako danas izgleda Stara planina koja je nekada bila puna života. Danas su sela pusta a put vodi samo u jednom pravacu. Sa Stare planine u obližnje gradove.
Završavjući ciklus emisija o stočarstvu, u kojima smo analizirali situaciju u ovoj poljoprivrednoj grani, kao najsnažniji utisak ostaje nezadovoljstvo poljoprivrednih proizvođača. Bez obzira na podsticajne mere koje donosi Ministarstvo poljoprivrede u cilju razvoja stočarstva, najveća zamerka poljoprivrednih proizvođača je nepostojanje dugoročne strategije i stalne promene u agrarnoj politici.
Za kraj ostavljamo razmišljanje i pitanje Draška Danilovića, uglednog poljoprivrednika iz Kuzmina koji zajedno sa svojim sinovima obrađuje nekoliko stotina hektara i bavi se intenzivnim stočarstvom.
Urednik emisije Aleksandra Šarković.
Montažer Marija Bogićević.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku između popisa poljoprivrede 1960 godine i popisa 2012 godine broj ovaca opao je sa 4,3 na 1,7 miliona koliko se danas uzgaja na 155 hiljada gazdinstava. Prema istom izvoru ovom granom pretežno se bave u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Od ukupnog broja ovaca samo 10% gaji se na velikim gazdinstvima što znači da su nosioci razvoja ovčarstva u Srbiji mala i srednja gazdinstva.
Po brendovima koji su vezani za ovčarstvo prednjači pirotski region. Pirotsko jagnje, pirotski kačkavalj i peglana kobasica proizvodi su po kojim je ovaj kraj poznat. Gledaoci će imati prilike da vide kako danas izgleda Stara planina koja je nekada bila puna života. Danas su sela pusta a put vodi samo u jednom pravacu. Sa Stare planine u obližnje gradove.
Završavjući ciklus emisija o stočarstvu, u kojima smo analizirali situaciju u ovoj poljoprivrednoj grani, kao najsnažniji utisak ostaje nezadovoljstvo poljoprivrednih proizvođača. Bez obzira na podsticajne mere koje donosi Ministarstvo poljoprivrede u cilju razvoja stočarstva, najveća zamerka poljoprivrednih proizvođača je nepostojanje dugoročne strategije i stalne promene u agrarnoj politici.
Za kraj ostavljamo razmišljanje i pitanje Draška Danilovića, uglednog poljoprivrednika iz Kuzmina koji zajedno sa svojim sinovima obrađuje nekoliko stotina hektara i bavi se intenzivnim stočarstvom.
Urednik emisije Aleksandra Šarković.
Montažer Marija Bogićević.
среда, 12. април 2017.
субота, 25. фебруар 2017.
понедељак, 29. август 2016.
Пијачни дан
Велика субота у Кучеву 2011
Варош младости мога оца М. Лукића обрасла маховином и затрпана пластиком...
Снимак Заветине. Сниматељ Ив. Лукић.
Продуцент др Димитрије Лукић
студио з: заветине: мобаров институт, београд, 2011
Друга, друкчија, непозната србија. - Отпремљено је 28.04.2011.
Варош младости мога оца М. Лукића обрасла маховином и затрпана пластиком...
Снимак Заветине. Сниматељ Ив. Лукић.
Продуцент др Димитрије Лукић
студио з: заветине: мобаров институт, београд, 2011
Друга, друкчија, непозната србија. - Отпремљено је 28.04.2011.
Пријавите се на:
Постови (Atom)