среда, 30. мај 2018.

Трагом „Апсурдних забелешки..."



(...)


Трагом „Апсурдних забелешки– 
20. 04. 2006. -  Субота, 22. Јул 2006.“

   Око 12 ч. Послао МБ „Светозар Марковић“, Зајечар, Кумановска 2, рукопис „Историја јучерашњег дана“. 576 стр.  У последњем тренутку.
   Новопокренута библиотека „Исток – Запад“.  6 књига.
  2 од шест прихваћених књига ће бити награђене са по 2000 еура. Конкурс је организован поводом 140 година споменуте библиотеке. Резултати ће бити објављени 20. Јула 2006. Књиге , до 15. Октобра 2006.

Дуг ред у пошти, где сам предао рукопис. Лош знак.

Лебане – прошле недеље. Ловачки дом: пропао кров. Поглед одозго. Одблесак Јабланице. Лепа слика...

Какве су шансе – за рукопис мога романа – тамо, у Зајечару? Зајечарске, тј. као и на другим унапред намештеним књижевним конкурсима? ... Довољно је погледати ко је у жирију... М. Пантић...., ....... итд.



        Уторак, 2. 05. 2006. 14: 46 ч. Лабудово брдо

Скувао ручак. Депресија. Млађи мој син појео очас векну хлеба, комад сланиуне, сир...
Компјутер, инфициран вирусима. Купио половни мобилни тел. ..Сумњиви препродавци, шаљиви, на београдском бувљаку.

                    20:30 ч.

Врхови багрема неолисталог на позадини од љубичастог плиша. (Слика која ми се јавила пре неки дан, и која се опет враћа; нисам је одмах забележио, а сада морам, како бих је онемогућио да се поново враћа и да ме иритира.)
   Не читам у последње време.
   Борба за демократију се претворила у малограђанску горку комедију. Некадашњи љути опозиционари – разних фела – сада као да су заборавили како и зашто су добили власт.
    Шта се дешава са мојим пријатељима? Колико ту има стварног пријатељства, а колико културних симулација? П. Б. Зове, а онда се не јавља?...



    Четвртак, 4. 05. 2006. Око 19 ч. Лабуд.  Брдо.
  
Ставио боранију да се кува. Чекам да проври. Био у Белом Двору са учитељицама и ђацима ( 4. разреда).  Сликао се у Дворској библиотеци... У дворској цркви уништене фреске. Правоверни партизански официр  пуцао  у небо цркве, у Пантократора, Бога, и погодио га у око!!
   Сутра је 20-годишњица смрти Миљане Вићентијевић, прве моје жене.... Цео дан на ногама... Умор.
   Синоћни смех и понашање ....Тривијално...дрско на моменте... вулгарно...
 
    (.....)
    Под утиском серије – видео сам део: „Последњи  господар Балкана“.  Ми смо више Турци него што мислимо.... Јањичарски менталитет... Наш бивши ученик, М. П. – заменик председника владе! Синоћна главобоља. Расађено цвеће у школској библиотеци напредује. Понекад ме ноћу заболе груди..

    Уторак, 16. 05.  2006. Око 8:20 ч.

  Сањао, изненада бануо у госте покојни Живојин Нешић.
   - Видиш, као да није прошло толико времена, како је умрла Ш....?
Кажем.
Сад кад је више нема, желим да ти кажем...
И причам. Жика слуша...

Четвртак, 25. 05. 2006. Око 22. Лаб. Брдо.

Одгледао талијанску серију....
Данас свратио брат, вратио ми копију рукописа „Историја јучерашњег дана“... Многе је ствари прецртавао... касапски...
Шта се дешава са Ш...?  Ништа не разумем....
Вежбам тестове за возачки испит. Дуго сам био пешак. Скоро непуних шест деценија....



   Субота, 10. Јун 2006. Бежанијско гробље.

     Пре подне – Задушнице.  Парцела 10. Гроб бр. 117. Гроб посећује још неко, видим по свежим букетима цвећа – бивша ташта?...
    Јуче, екскурзија. Мионица, па двориште и кућа Војводе Живојина Мишића. Пећина Шалитрена у кањону Рибнице...
   Велики људи су долазили са планина, из потока, и шума. Струганик – кућа војсковође Мишића (родна кућа)....

(......)

     Субота, 22. Јул 2006. После 12. Под Шупом Велике магазе
       Муче ме наслови братовљевог новог рукописа – нисам задовољан ни са једним (које је предложио).
     Отац испрскао виноград, патлиџане.
     Ш.- Знао сам синоћ да неће допутовати данас.
    Жежено.
    Можда брат наврати поподне?
    Пре две недеље ловци Мишљеновчани убили вука изнад Старца (гробље изнад села – Гробље Горње Мале). И донели га пред продавницу „Звижда“.
    У Дубоком Потоку, засеоку, у Басарама, нико више не живи.
   Тај  простор бучине полако окупирају звери...
    Јавили су ми резултате зајечарског књиж. Конкурса. Резултати очекивани*, зајечарски...

        = извор,  из Бележнице бр. 417

Фотографије Бранке Веддер, швед. фотографа, снимљене у североисаточној Србији, пролеће 2018.


_____________

       Резултати - очекивани. Значи, конкурс је намештен. Изгубио сам време, прекуцавајући обиман рукопис. Више никада нећу слати на конкурсе... Чудно, али нисам навео резултате конкурса, имена, наслове... Знао сам их, и сасвуим заборавио после само 12 година. Ко се више сећа тог књижевнопг конкурса? Ако има некога, нека се јави, могу сви други, првенствено евентуални читаоци тих награђенигх књига, ако таквих уопште има!!! Само не награђени аутори... (30. мај 2018)



Нема коментара:

Постави коментар

ПОТИСНУТА КРТИТИЧКА РЕЧ

- Свако интелектуално друштво у коме нема расправе, разговора међу људима, у коме нема размене мишљења, у коме је мишљење сведено на притисак миша и које вам онда неко сервира преко интернета, нема доброг закључка - рекла је Вида Огњеновић.

Овим је, по њеним речима, жестоко угрожено и јавно мњење, које је разбуцано и корумпирано тиме што је политика узела све у своје руке, почевши од запошљавања до награђивања.

ичко јавно мњење, јер њему није дозвољено да постоји. У ствари је, на известан начин, ућуткано већ неко време. Мислим да је тренутно у највећој кризи наша друштвена свест. Данас можете свакога напасти - и појединца и групу на друштвеним мрежама, које су апсолутно новине без уредника и без икакве контроле, од њега направити најгору и најнеморалнију особу, а да зато никоме не одговарате и да вас нико не узме у заштиту - оценила је Огњеновићева. - Наше друштво је доживело да је интелектуалац исмејан, потиснут, потлачен. Не да више нема главну реч у јавном мњењу и друштвеној свести, нити је више њен креатор, него је нема ни у својој професији. У таквом друштву, и у таквом друштвеном окружењу "Максимум" нема никакве шансе.

= извор "Вечерње новости" >Потиснута критичка реч

Прочитајте још - Вида Огњеновић: Свет ће постати глобални "Мекдоналдс"

- Немамо више крит