СРОДНЕ ВЕСТИ

          КАДА је почетком марта 1945, краљ Петар II Карађорђевић потписао указ о постављењу намесника 1945, практично је признао своју абдикацију. Тај чин ће пола године касније и формално бити потврђен. Наиме, 29. новембра те исте 1945. нова Титова комунистичка власт доноси одлуку о укидању монархије и лишава династију Карађорђевић свих права.
          Тих дана и година наступа ужасавајуће затишје у животу екскраља. Ништа није радио, није имао где да иде и мало чему се надао. У његовом присуству није се смела спомињати Југославија, није се смео спомињати новац, није се смео спомињати краљевски двор.
          У својим мемоарима његова супруга, бивша краљица Александра, о том времену пише:
          - Често је иронично говорио “Ја сам незапослени краљ, а једини посао који знам је како бити краљ. Обучавали су ме за краљевство откако сам рођен... Утрошили су на хиљаде фунти, правећи, како се испоставило, од мене неупотребљивог појединца. Али успели су у том да заволим свој посао. Хоћу да будем краљ и ни за шта друго нисам спреман” - писала је Александра.
          МЕЂУТИМ, и поред одузимања свих права, краљ Петар II је за нову југословенску власт и даље представљао опасног потенцијалног противника. У готово свим европски амбасадама било је неколико службеника који су били задужени да прате сваки његов корак.
          Прво путовање младог Крађорђевића у Италију праћено је с великом пажњом. Југословенски амбасадор у Лондону Љубо Леонтић, писмом од 26. фебруара 1946, обавештава Министарство иностраних послова:
          “Краљ Петар се спрема да оде у Италију - доноси Ројтер вест од суботе - где има две виле његова жена. Из краљеве околине је ова вест.”
          Крајем јула исте године Петар креће у Швајцарску. Амбасадор Ристић одмах реагује и шаље телеграм (23. јула 1946) у коме обавештава Министарство иностраних послова и тражи инструкције шта да ради:
          - Петар Карађорђевић синоћ стигао преко Француске у Швајцарску. У Базелу у хотелу пријавио се као “екскраљ”’. Одмах сам посетио политички департман, где ми је речено да је Петру одобрено пет недеља боравка ради одмора. Провешће га у Сан Морицу. Одобрење је дато под условом да се не бави политиком. У департману изјављују да он има наш дипломатски пасош са визом наше амбасаде у Лондону. Ако је ово тачно, требало је и мене обавестити. Са друге стране, сазнајем да је Петар једном новинару казао да не може давати изјаве док не дође у контакт са швајцарском владом. Званично сам скренуо пажњу и департману да треба спречити да Петар свој боравак овде искористи у политичке сврхе. Молим, јавите ми ваше гледиште, како по овом тако и по случају Топаловића - говорио је амбасадор Ристић.
          У ОДГОВОРУ Министарства иностраних послова од 26. јула писало је: “Петар Карађорђевић има стари дипломатски пасош: Наша амбасада у Лондону није му издала визу. Ако има нову визу значи да је фалсификат. Настојте да сазнате датум визе. Мотрите његову делатност и шаљите о томе редовито депешом извештај сваке недеље.”
          И генерални конзулат из Цириха писмом од 29. јула 1946. обавештава политичко одељење Министарства иностраних послова: “Сматрамо за потребно да обавестимо то Министарство о следећим догађајима:
          1. Долазак бив. краља Петра II у Швајцарску.
          22. о. м. стигао је на путу из Париза у Базел бив. краљ Петар II у пратњи своје пунице бив. грчке краљице Аспазије, свог ‘ађутанта’ Мr. Мooy-а и још једног човека.
          СУСРЕТ СА ОФИЦИРИМА ЕМИГРАНТИМАУ ПИСМУ Владимиру Велебиту, амбасадор Ристић из Швајцарске је написао:
          - ШТО се тиче Петра Карђорђевића, он се налази у Сент Морицу и засад мирује. У штампи његов долазак у Швајцарску остао је скоро незапажен, а он лично није давао никакве изјаве. Настојаћемо још да сазнамо да ли је примио кога од наших емиграната и да ли са њима одржава контакт. Према сазнањима нашег конзулата у Цириху, тамо је изгледа примио неке наше емигранте бивше официре југословенске војске - навео је Ристић.
          23. о. м. пре подне разгледао је знаменитости у Базелу и посетио је “Швајцарско банкарско друштво”, где је подигао извесну суму новца. После подне истог дана продужио је аутомобилом у Цирих. У Цириху се задржао до 27. о. м., а потом продужио у Ст. Мориц, где остаје неколико недеља на одмору. Како у Базелу тако и у Цириху, пратила су га увек дискретно два швајцарска детектива. У Базелу није примао никога, док је у Цириху приредио у најелитнијем хотелу ‘Bayer ay Lac’ 26. о. м. један мањи пријем, којем су углавном присуствовали бив. официри, који се налазе у Цириху по логорима и околини. Иначе није примећено да је он развијао неку значајнију политичку акцију, а нити је његов долазак изазвао нека јача гибања унутар наше емиграције у Швајцарској. Швајцарска штампа до сада није посветила његовом доласку скоро никакву пажњу. Све новине донеле су само кратке нотице.
          И У ПИСМУ од 10. августа 1946. Владимиру Велебиту, помоћнику министра иностраних послова, амбасадор Ристић поменуо је и краља Петра:
          - И ову прилику сам искористио да директору Политичког одељења скренем пажњу да смо ми изненађени да швајцарска влада дозвољава да се на њеној територији окупљају отворени противници данашње Југославије и кују завере против ње. Нагласио сам му, да се одмах после Топаловића појавио Петар Карађорђевић и да ме неће изненадити ако се једног дана у Швајцарској појави цела бивша лондонска влада. Због тога сам га молио и најенергичније захтевао, да се предузму хитно све мере да се овим нашим противницима онемогући свака акција која би могла компромитовати наше заједничке односе - навео је тада у писму амбасадор Ристић. - Господин Зехндер ме је пажљиво саслушао и уверавао да је Петру Карађорђевићу одобрено пет недеља боравка у Швајцарској ради одмора, али под условом да не води никакве политичке акције. Том приликом ми је још додао да је Петар дошао у Швајцарску са нашим дипломатским пасошем и са визом издатом од наше амбасаде у Лондону. На моје изненађење и чуђење, два пута ми је поновио да је ова виза издата од наше републиканске амбасаде у Лондону. Он лично није видео визу, али тврди да га је швајцарско посланство у Лондону тако обавестило. Замолио сам господина Зехндера да ову ствар провери преко надлежних власти и да ме извести - када је виза издата, под којим бројем и ко је потписао визу. Чим ове податке добијем одмах ћу вас телеграфски обавестити, како би се извидело да ли се овде ради о фалсификату или нечем другом. 

          Венчање, које му је можда и одузело престо